МАЈКА ПРАВОСЛАВНА

Јеси ли се насједила на гаришту куће своје,

- Ох, та кућа биједна!

Тражећ оком и рукама колиевчицу малог Јове,

Иконицу Светог Ђурђа и ђерђефић твоје Руже?

Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавна,

Ти, сломљена крепка грана, најбиеднија међ женама,

Мајко православна!

Јеси ли се находала ногама што једва носе,

- Ох, те ноге болне!

Јеси ли се уморила тражећ Руму, краву своју,

Краву своју, хранитељку старе баке и дјечице?

Да л' је вуци растргоше, ил' је сакри шума травна?

Не мучи се! За кога би сада били сир и млиеко,

Мајко православна.

Јеси ли се наплакала над судбином друга свога,

- О друже љубљени!

Издајом га уловише, као пса измлатише,

Мучили га, везали га, бацали га у тамнице.

И он, кога срце вукло дјела вршит тешка и славна,

Као хром се богаљ врати, да ти умре на рукама,

Жено православна.

Јеси ли се накукала изнад оне страшне јаме,

- О јамо проклета!

Гдје с гркљаном пререзаним дјеца твоја сада леже

Покрај баке, и гдје мајку своју зову, за њом плачу;

И боје се, јер је рупа пуна људи, влажна, тавна.

Шутиш. Печат шутње јад је на уста ти ударио,

Мајко православна.

Блиедиш, тањиш и кочиш се, но бол немој гушит своју,

Бол ти предубоку!

Пусти нека тужба твоја одјекује широм земље,

И нек траје вјековима. Нека чују у што сада

Промјетну се сјета твоја, твоја туга стара, давна.

Шутиш. Блиедиш. И ореол мучеништва већ те круни,

Мајко православна.

Владимир Назор

(Јануара 1943. године у попаљеном

српском селу код Вргинмоста)