КАО ЕТНО СТАРИНА ВРАЋАЈУ СЕ ВОДЕНИЦЕ

            Основан иницијативни одбор у коме је и познати глумац Слободан Ћустић.

            На територији општине Дервента све је више воденица које клопарају на потоцима и рјечицама причајући причу из давнина када се без њих није никако могао замислити живот. Поточаре углавном граде људи који воле чисту животну средину и етно старине, као што су воденице.

        Било је некад воденица и на великим ријекама, као што је Укрина, са огромним колом и великим лопатицама, које су покретале велике жрвњеве и могло се за један дан самљети пуно жита. Познати су били млинови, Спасојевића и Марића млин у Доњим Церанима на Укрини, па Ђурендића млин на Илови, као и Дражића млин на Драшану. Било их је узводно од Кулаша и низводно до Брода на Укрини више од 40, а највећи са три покретна кола и лопатицама записано је да је био у Беглуцима, гдје је огромна брана била и као љетни прелаз преко ријеке. Од свих млинова на Укрини још увијек је једино очуван Миловановића млин у Дријену.

Миловановића млин на Укрини у Дријену

            На сваком већем потоку и рјечици прављене су воденице поточаре, а највише их је било на рјечици Вочи у Великој Сочаници. Старији људи причају да је скоро свако домаћинство из Сочанице на Вочи имало своју воденицу. Биле су једна до друге. Данас постоји и очувана је само једна, звана Рачваш.               

       На рјечици Лупљаници је било пуно воденица. Позната је она у Тешића барама, Новаковића воденица, гдје се за вријеме Другог свјетског рата трговала са соли, јер на други начин сва подкрњинска села нису могла набавити ову важну животну намирницу.

Ентузијасти, заљубљеници и љубитељи етно старина окупили су се у Тешића барама на рјечици Лупљаница код поточаре Драгољуба Брестовца, која је недавно обновљена и пуштена у рад. У разговору и угодном боравку поред чисте воде родила се идеја о формирањуУдружења воденичара општине Дервента. Основан је и иницијативни одбор у саставуДушан Нединић, Драгољуб Брестовац, Слободан Ћустић, Бранислав Ђекић, Миро и Споменка Марић, Томо Нединић и Боро Ђукић. За предсједника иницијативног одбора је изабран Душан Нединић.

            Интресантно, ову идеју је веома радо подржао наш познати глумац Слободан Ћустић, сада директор Београдског народног позоришта у Београду. Он ће купити дио земљишта у Тешића барама и правити своју воденицу.

            – Нигдје љепше није као у свом родном крају. Овдје је све слађе а поготово брашно са воденице. Сурутка, сир, млијеко са кукурузом ме подсјећа на дјетињство и одлазак на воденицу поточару на рјечицу Осињица и поток Страшинац, потом на укринске вирове и велике воденице, каже Слободан Ћустић и истиче да ће својим ангажовањем помоћи овом                Удружењу како би Тешића баре истински постале мјесто гдје ће се окопљати људи у чистој животној средини.   

            Основни циљеви овог удружења биће да се ангажују на очувању природне средине, као што су чисти потоци, рјечице и ријеке са својим природним љепотама, као иочување етно традиције мељаве жита на начин како су то радили наши прадједови и дједови и производња здраве хране за личне потребе, као и за изношење на тржиште, каже предсједник иницијативног одбора воденичара Душан Нединић.

           Сви воденичари који желе могу постати чланови овог удружења, а први задатак и јесте да се окупи већи број како би се одржала оснивачка скупштина Удружења воденичара.

Подршка овој инцијативи стиже са свих страна, па чак из других општина, кажу у иницијативном одбору.

        Фотографије и текст : Савко Пећић Песа