На територији општине Дервента све је више воденица које
клопарају на потоцима и рјечицама причајући причу из давнина када се без њих није
никако могао замислити живот. Поточаре углавном граде људи који воле чисту животну средину
и етно старине, као што су воденице.
Било је некад воденица и на великим ријекама, као што је Укрина, са огромним колом и великим лопатицама, које су покретале
велике жрвњеве и могло се за један дан самљети пуно жита. Познати су били млинови,
Спасојевића и Марића млин у Доњим Церанима на Укрини, па Ђурендића млин на Илови,
као и Дражића млин на Драшану. Било их је узводно од
Кулаша и низводно до Брода на Укрини више од 40, а највећи са три покретна кола и лопатицама
записано је да је био у Беглуцима, гдје је огромна брана била и као љетни прелаз
преко ријеке. Од свих млинова на Укрини још увијек је једино очуван Миловановића
млин у Дријену.
Миловановића млин на Укрини у Дријену
На сваком већем потоку и рјечици прављене су воденице поточаре,
а највише их је било на рјечици Вочи
у Великој Сочаници. Старији људи причају да је скоро свако домаћинство из Сочанице на Вочи имало своју воденицу. Биле су једна до друге. Данас постоји и очувана је само једна, звана Рачваш.
На рјечици Лупљаници је било пуно воденица. Позната је она у
Тешића барама, Новаковића воденица, гдје се за вријеме Другог свјетског рата трговала
са соли, јер на други начин сва подкрњинска села нису могла набавити ову важну животну
намирницу.
Ентузијасти, заљубљеници и љубитељи етно старина окупили
су се у Тешића барама на рјечици Лупљаница код поточаре Драгољуба Брестовца, која
је недавно обновљена и пуштена у рад. У разговору и угодном боравку поред чисте
воде родила се идеја о формирањуУдружења воденичара општине Дервента.
Основан је и иницијативни одбор у саставуДушан Нединић, Драгољуб Брестовац,
Слободан Ћустић, Бранислав Ђекић, Миро и Споменка Марић, Томо Нединић и Боро Ђукић.
За предсједника иницијативног одбора је изабран Душан Нединић.
Интресантно, ову идеју је веома радо подржао наш познати глумац Слободан
Ћустић, сада директор Београдског народног позоришта у Београду. Он ће
купити дио земљишта у Тешића барама и правити своју воденицу.
– Нигдје љепше није као у свом родном крају. Овдје
је све слађе а поготово брашно са воденице. Сурутка, сир, млијеко са кукурузом ме
подсјећа на дјетињство и одлазак на воденицу поточару на рјечицу Осињица и поток
Страшинац, потом на укринске вирове и велике воденице, каже Слободан Ћустић и истиче да ће својим
ангажовањем помоћи овом Удружењу како би Тешића баре истински постале мјесто гдје
ће се окопљати људи у чистој животној средини.
Основни циљеви овог удружења биће да се ангажују на очувању
природне средине, као што су чисти потоци, рјечице и ријеке са својим природним
љепотама, као иочување етно традиције мељаве жита на начин како су то
радили наши прадједови и дједови и производња здраве хране за личне потребе, као
и за изношење на тржиште, каже предсједник иницијативног одбора воденичара Душан
Нединић.
Сви воденичари који желе могу постати чланови овог удружења, а први
задатак и јесте да се окупи већи број како би се одржала оснивачка скупштина Удружења
воденичара.
Подршка овој инцијативи стиже са свих страна, па чак из других општина, кажу у иницијативном одбору.
Фотографије
и текст : Савко Пећић Песа
Иницијатива свакако за поздравити и подржати.Међутим то има многовећи значај о воденице -ца. У питању је етнолошка значилност и богатство наших предака и био би потребан озбиљнији и опширнији пројетак, који би се реализовао генерацијама и постепено. Можда би било смисчлено (а било би и могуће) по сећању старијих направити неке врсте регистар свих бивших воденица на нашим речицама и потоцима, које би се (неке од њих) кроз генерације по могућности градиле и обнављале. То би могло бити у функцији производње здраве хране, која је све више октауална и за коју у нашим крајевима (захваљујући мањој развијености) постоје добри услови. У сваком случају је за почетак и идеја за ову једну веома одлична.
ОдговориИзбришиСлажем се....!
ОдговориИзбриши