У љуштури све је замотано
ријеч која глагољи
и нико је не чује
Воз без возног реда
и даље путује
Отровна гуја земљу мрачи
Харач се животом плаћа
ћути правда
а све се на нејач
руши и обраћа
Носталгија са аждајом спава
док чворак посљедне трешње пребројава
Трн у рани сепсу ствара
Све се у нестваран живот претвара
и не зна се ко кога вара
Док звијерке лагодно по душеку газе
свуда многе опустјеле стазе
Двоје штенади на путу се мазе
нико их не пази нити чува
док вјетар са свих страна дува
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар