ТРЕБА БИТИ ЧОВЈЕК

Слободан Лејић  

Календеровци

Стихове док пишем задрхти ми рука
Са невољом љутом у очи се срео
Притисла ми душу та претешка мука
Претком и живима залуд сам се клео

Ових дана тужна мог живота прича
Ријечи пријатеља што душу раздиру
Болније су мени од ударца бича
Не остављају ме никако на миру

Тијело и душа издржаће ране
Нове зоре свићу живот иде даље
Прижељкујем слутим неке љепше дане
Будућност ми бољу само небо шаље

Док осмијех тугу на мом лицу крије
Искрене поруке горе у грудима
Опростити другом то ми тешко није
Треба бити човјек пред Богом људима

Фотос: by Савко Пећић Песа