ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ
ПОТИЧУ ОД 1839.ГОДИНЕ
Скригин : Мајка Кнежепољка 1944.године.
Фотографија у Србији. Убрзо након обелодањивања проналаскафотографије, 19. августа 1839. у Паризу, ова делатност се
појавила у аустроугарским и јужнословенским земљама, па и у Кнежевини Србији.
19. век
Раздобље дагеротипије
Прву фотографску технику дагеротипију, то јест
фотографију на металу, у Србији је први применио трговац Димитрије Новаковић,
који је за време боравка у Паризу 1839. научио поступак код
проналазача Луја Дагера. Литограф,
сликар и уметник примењених уметности Анастас Јовановић научио је дагеротипски поступак у Бечу и већ га је 1841. применио: најпре је
начинио свој „Аутопортрет“ (дело је сачувано!), затим је дошао у Београд и
дагеротиписао кнеза Михаила. Брзој
популаризацији дагеротипије највише су допринели путујући
дагеротиписти. Најранији који је долазио у Србију био јеЈосиф Капилери; деловао је за кратко у Београду у лето 1844.
Талботипија
После 1850. путујући мајстори напуштају дагеротипију и
уводе трајнији поступак, тзв. талботипију,
то јест фотографију на папиру. Живећи и радећи у Бечу Анастас Јовановић је
прихватио тај поступак 1844. и годинама га користио приликом портретисања
личности из културног, црквеног и политичког живота Кнежевине Србије,
које су долазиле у Беч. Та дела су већином сачувана и налазе се у Збирци
фотографија Музеја
града Београда. Око 1851. талботипију је
прихватио и Георгије Кнежевић,
први српски фотограф у Војводини, који се убрзо
затим определио за колодијумски поступак,
и фотографије на албуминском папиру.
Отварање сталних атељеа
Средином 19. века стекли су се услови за оснивање сталних фотографских
атељеа. У Београду 1861. почиње са радом
фотограф Флоријан Гантенбајн.
Међу првим српским атељеима, отвореним у Београду је и атеље Георгија Ђоке
Краљевачког на Зеленом Венцу и у Кнез Михаиловој улици на бројевима 3,8 и
19. [1] Опште прихватањеколодијумске,
тзв. мокре плоче и
увођење популарних и јефтинијих фотографија облика и величине посетнице, почетком шездесетих година доводи
до даљег ширења фотографије и оснивања фото-атељеа и у мањим местима.
Кнез Михајло Обреновић -фотограф Анастас Јовановић
Вук Стефановић Караџић 1860.године.
Петар Петровић Његош
Прослава у Београду 1865.године.
Сви подаци и текст, као и фотоси преузети са интрнета ''Викпендија''.
Интресанто: Вук Стефановић Караџић и Његош, о њима постоје оргиналне фотографије. Све досада, као и ја многи су сигурно замишљали их онако како је умјетник нацртао.
Припремио : Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар