ОДЛАЗАК

Док сјена 

у даљини измиче

кораци постају све тежи

мисли осјећају

успомене на табанима

срћних дана

Све као да букти

из ноздрва сузе росе

око образа студен мирише

немоћно срце лупа

све брже

ритам не сустиже

љубав која умире

Тијело блиједо

на челу роси киша

у грудима бол тиња

слутња нека чека

и чини се остало је све

као некад   

само искра треба

Црни капут скини 

и обуци бијеле облаке

са шареном дугом

и крени испод

небеског плавог свода

у живот среће

судбина да те води

Немој одлазак

славити ни ликовати

не тугуј

и кад се сјетиш

можда те чека

срећнији тренутак

Савко Пећић Песа