На камену камен,
кад говориш ријечи у њега улазе
а не знаш како и гдје одлазе
Ноге на камену очврсну
дланови добију чворнату и храпаву заштиту
и камену пркосе кад чекићем клешеш
Ту испод камена зер стоји
змије се одмарају и чекају зрачак сунца
нису опасне ако их не дираш
Испод камења су послагане кости предака
стећицима и биљезима причу из давнина причају
чује се одјек у красу Билећком
Камен кад говори трошној травки се обраћа
заштиту јој даје а она опстаје опстаје
и живот на камену траје као запис на биљегу
Из тврдог камена извором вода ври и тече
хладна да зуби од ње трну а душу разгаљује
пастрмке и младице на брзацима коло играју
Све се одједном у љубав и љепоту претвара
дрвосјеча негдје у даљину замакао а
чобанице гласно стадо камењаром призива
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар