С будаком, мотиком, ашовом, грабљама и лопатом, још ако је и то било, грађени су путеви, зграде и стварани бољи , какви такви услови за живот.
Тешко, али полако и стрпљиво до данашњих дана када се све ради машински и асфалтирају модерни путеви.Може ли се замислити да је то било прије 60 година,што је један просјечан човјеков живот, а тако се много чега промијенило.
Промијенило, али и отуђило. Сада народ не одлази у свијет да би се вратио усвоје село ,међу своје, него одлази и више не долази,а села постају пуста, без дјечијег плача, нових радовања, свадби, прела и зборова.
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар