јер водени цвети,једнодневно живе;
већ ти дајем срце,к'о сво благо света,
сећања у њему,никада не сиве.
Не нудим ти решетке,пред очима таму,
ни понизног погледа,што заклања Сунце;
љубав што ти поклањам,не мерим у граму,
једина заслужујеш,да заузмеш срце!...
Пољупцима стрељај ме...и вечно осуди,
и заиграј ону игру,где свако добија;
покупи све награде,које срце нуди,
па довека буди моја,мала слатка робија.
Светлином из душе своје,поспи жеље мојих снова,
за тамницу твога срца,нека знаде и Укрина;
јер без тебе тамне ноћи,беху теже од окова,
у твом срцу тамничићу...кад одем у облацима.
У Укринске капи воде,тад ћу да се смешам,
јер с'небеским зраком,сећања не сиве;
што с'цветима нећу,нимало не грешам,
јер водени цвети,за дан све проживе.
Б.Боки Пауновић
7.08.2016. у Дервенти
Нема коментара:
Постави коментар