О Ђурђевдану на Драшану као дијете
први пут сам се окупао
и добио врућицу
Мајка се љутила
њежно пазила и
весели била кад је
врућица пролазила
Драшан је моја дјечија успомена
То је поток
наша ријека љепотица
На њему је било много воденица
и дивних дјечијих успоменица
Кад пишкура и крушара упецаш
весело кући за вечеру
носиш
У мом Драшану пролазе времена
рибица и купача ту више нема
Испод куће Василије Кукине
био је велики вир
за праље
купали смо се голи дјеца без стида
Даница, Беба , Предраг и Савко
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар