Савко Пећић Песа

Рођен је 19.3. 1949. године, као девето дијете од оца Душана и мајке Радојке рођене Ђурић у селу Појезна, општина Дервента. Завршио Основну  школу у Појезни и  Осињи. Гимназију у Дервенти. У Загребу је студирао и дипломирао на ВТШ.

Пише од основне школе, а прве своје стихове је објавио у ''Дервентском листу'', као гимназијалац. Објавио је до сада три самосталне  збирке пјесама ''Са сузама жита остају'' , ''Јенки на Балкану’’ и ''У лику и пралику'', књигу прозе и поезије ''Живот и сјећања'' , затим књиге : ''Дервентске каскаде'', ''Животок'' и хронолошку монографију о манастиру у Доњој Бишњи ''Живи извор духовне воде''.

Заступљен је у заједничким збиркама пјесама и прозе:''Са браника отаџбине'' 1995.,''Кућа од стихова'' 1999.,''Антологија љубавне поезије'' 2000., ''Крик Крајине'' зборник пјесама о страдању,''Они су обележили ово време'' 2002. ''Истина о Србима '' 2002., ''Ћуд је женска'' 2002.,''Гарави сокак'' 2003,2004 и 2005., 2006., 2007.  2008 , 2009.,2010.  2011.2012, 2013.,2014. и 2015.године са сусрета пјесника у Инђији. Антологија ''Гарави сокак'' 1989-2003.,''Ноћ боема'' 2009.,2011.,2014. И 2015.године - Инђија, ''Своме роду од Косова до данас'' 2003.,2004,.2005., 2006., 2007. 2008., 2009 , 2010. , 2011., 2012., 2013.,2014.и 2015.године, СКК ''Таласи'' Прњавор., Зајдничка збирка вихораша ''У несну вихор'' , 2004. Компакт диск 39 пјесника под називом ''Сејачи песама у балканском парку''. Конкурсни зборник ''Атипика'' Књажевац 2005. Поетско прозни зборник ''Проби се глас'' Књажевац 2005., ''Укрина рибе и риболовци'' 2005., Књига ''Наша животна прича'' ,паx цхристи Дервента 2010., Поетска сванућа – 2010.године Бијељина, Зборник ''Трагови на песку'', бечеј 2012. и  Зборник радова,Приједорски књижевни круг 2013.године и Приједорски караван 2014.и 2015.године.Зборник књижевних радова ''Мирис завичаја''2014.и 2015.године ,Удружење писаца завичаја Прњавор.Српска књижевна држава ''Алеја бреза'', Пјесници не умиру-Јовану Михајлу и Зборник ''Алеја бреза'' 2014., Ода животу – Јелена Трикић 2014. Бањалука-Цирих.

Радове објављује и објављивао је у листовима и часописима за књижевност: ''Српска вила'', ''Значења'', ''Вучијак'' , Часопис за сатиру и хумор МаxМинус'' и ''Крајишке новине'', часопис ''Коло''  Гламоч. Написао је неколико осврта и рецензија за књиге.

Бавио се и бави новинарством. Био је дугогодишњи дописник Радија РТРС (за који је снимио и објавио, осим записа, информација и вијсти, више од педест репортажа за документарни програм , а посебно емисију ''Животок'' и друге.),затим ''Гласа Српске'', ''Блиц'', ''Ослобођења'', ''Свитања'' , ''Гласа комуна'' те часописима ''Мостови'', ''Видици'',''Крајишке новине'' и ''Наше Село''.

Сада , пише повремено за новине: ''Дервентски лист'' и ''Посавске новости''. 

Уређује и води неколико страница на интрнету из области живота и културе.

Бави се дигиталном фотографијом и досад је имао двије самосталне изложбе фотографија. Фотографије су награђиване на Гуглу.

Дугогодишњи је предсједник Српског књижевног клуба ''Вихор'' Дервента, гдје је устоличио Међународне илинданске књижевне сусрете ''Прљача'', на ријеци Укрини.

Члан је удружења писаца завичаја Прњавор.Члан је удружења писаца Црњански Бијељина.

Члан је Удружења новинара Републике Српске и Удружења  новинара и дописника ''УДИН'' Дервента.

Награде у Броду 1994. године.  Награда  Књижевне заједнице ''Васо Пелагић'' , ''Посланица Богу'' за књигу године библиотеке монографије (2008/09.) за хронолшку монографију о манастиру Доња Бишња  ''Живи Извор духовне воде'' .

Награда у Модричи 2011.,’’Гајков шешир’’, за збирку пјесма''Живот и сјећања''!, Признање повеља ''Прљача'' -2013.године.