СВИЈЕЋА ВОШТАНИЦА
Дух предака мојих
јавио се сном прадједова
њихове кости су позивале
да их посјетим
Пробудих се трљајући очи
магличасто у дубини таме
видио сам оца и мајку
како се на мене смијеше
Дани за даном пролазе
на сваком ћошку трагови
вријеме још увијек мирише
знојем прадједовским
Док свијећа воштаница
догоријева
размишљам како живот брзо
одмиче
у дубинин душе пламичак
свјетлости
шири сјећања и на род
предака свраћа
Нема коментара:
Постави коментар