Угарци
(пок.Мили
Бећаревићу)
Док у души живи
прошлост
срце немирно дрхти
као усамљен паук
на паучини
под ударом вјетра
Моји угарци сагоријевају
гасе погледе уназад
а стазе нијеме и зарасле
у капима росе плачу
пустаре трњем све
гуше
На капима росе
које сам животом
газио
има изласка и заласка
сунца
сванућем опстаје
нада
у појезди и пријезди
мог зачетка
Прежалити или ћутати
и једно и друго
појездом и пријездом
туђина у срце боде
хеј хеј далеки мој
роде
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар