Од вајкада је ватра
значила живот људима. Према ватри се односило с поштовањем,а стари Славени су
имали посебно поштовање ватри и огњишту. Ватра, колико је год значила много за
одржавање живота људи, толико је до ватре било тешко доћи, јер није било
средстава за палење ватре. Првобитно су људи ватру добијали од грома. Пошто
гром удари у труло дрво и запали, појави се ватра. Запаљени пањ је имао довољо
жара за преношење на огњиште и ту је трајно чувана.Касније ватра се добијала ударњем
кремена о кремен и изазвивањем варнице, која је палила труд направљен од гљиве
са дрвећа.
Проблем би настао кад
се угаси, зато је увијек подложавана и тако је настало огњиште, то јест мјесто
гдје се пали ватра ,пече и куха. До у новије доба ватра
је представљала проблем у сеоским домаћинствима. До шибица је било тешко
доћи,чакамак и палење дрвета путем гљиве ударајући чакамаком у кремен није свако
имао у домаћинству.Тако се ватра до прије 50 година чувала на огњишту, то јест
у зиданом од земље шпорету –
фуруни и
ноћу и дању. Кад
би се десило да се ватра угаси, онда би се ишло у комшилук по ватру. Најчешће
су ишла дјеца са ожегом код комшије да затраже ожег ватре.
- Послала ме Нана,( ђед или баба) да даш, ако има ожег
ватре, код нас се ноћас угасила.
Дијети би тада добило на ожег жара, који би требало пажљиво донијети до куће како се не би жар
просуо и изгубио. Домаћин би обично рекао ,да даје
ожег ватре ,и уз Божију помоћ, да се огњиште не угаси више никад код комшије ,
да увијек ватра гори, па ће вратити кад њему затреба.
Тако је настао ''ожег
ватре''. На тај начин ватра се никада није гасила у сеоским
домаћинствима, све до тога кад је шибица било за купити у дућанима- задругама које су пажљиво чуване, кресу по кресу, кад се пали ватра
,са ситним сухим дрвцима уз руковет сухе сламе. Шибице нису баш биле много скупе, али народ није имао
новца ни за такве потрепштине,па се понекад служило и одржавала ватра на стари
начин на огњишту, још дуго.
И данас, старствени
пушачи кажу, да је посебно
уживање и доживљај у природи кад цигарета или дуван у лули пали са угарка.
Фотос и текст : by Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар