У БАЈЦИ САН ПОВРАТНИ

Брезе су својим рукама грлиле

ноћ кроз распуклине грана
кроз сјене треперила је свјетлост
између бијелих одора гдје се
велењаци и виле љубише

И док је трајала ноћ
брезе су све јаче свјетлуцале
треперењем стварале су пјесму
у вртлогу загрљаја и снова
док се зора није појавила

Чим је сунце својим зрацима
на гране бреза сјело
роса на паучини бјелином је осванула
пустим сном вила и вилењака
жедном лицу да се умије од љубави

бајковита прича у сну је нестала

Савко Пећић Песа