Јелена Глишић
Рођена је 1989. године у Дервенти. По занимању учитељица
– спојила је љубав и посао. Поезију је почела да пише још у основној школи. Испочетка
је писала само за дјецу, али у посљедње вријеме све чешће пише и стихове за одрасле.
Прву збирку пјесама објавила је 2012. године
под називом „Моја прва дјечија књига“. Највеће задовољство јој је то, како она каже,
што у пјесмама успијева да се уздигне на дјечији ниво, доживи с њима прве кораке,
несташлуке, школу, љубави и све оно што чини чистоту дјечијег живота. Нада се да
ће душа дјетета још дуго живјети у њој, како би својим малим а великим читаоцима
путовањем кроз свијет маште измамила још много искрених осмијеха.
Од маја 2014. године редовни је сарадник, лектор
и коректор у електорнском часопису за књижевност Суштина поетике.
ХРАБРОСТ
Драги тата,
морам хитно
да ти причам
нешто битно.
За
храброст ме
питат’ немој,
кад знаш добро
да сам херој!
Знаш
и да сам
дјечак јак,
ал’ ме мало
мучи мрак.
Не плашим се,
али, ето,
сваку ноћ је
под креветом.
Не
мисли да
плаше мене
крај прозора
оне сјене!
А
мало ми
не да мира
то што ми
у орман дира.
Па те молим,
драги тата,
да одшкринеш
мало врата.
Знаш
да нисам
Кукавица,
ал’ треба ми
и лампица.
Јер
другови
кажу моји
да се свјетла
тај мрак боји.
Припремио : Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар