Кад човјек у 90. години добро изгледа, кад може да се
без проблема креће, игра домине и шах, онда се то може назвати срећним данима
старости, која се ријетко доживљава. Многи ће на улици или у Дому пензионера лако препознати бркајлију,ошкоперног
старца, Гаврић Љубомира коме никад не би
дали толике године, јер још увијек се добро креће и изгледа.Рођен је давне 1925. године у мајевичком селу Потраш
,општина Лопаре и у сусједном селу Пожарница завршио основну четворогодишњу школу.Уз
њега родитељи су стекли три сестре,
Стану Вишњу и Марину. Отац му је погинуо у Другом свјетском рату, па је о њима
бригу преузела мајка. У вријеме 1942.године задесила га је тешка болест,тифус
који је проболио. Од тада, није боловао
теже болести.
-Тифус сам једва преболио и да није било неке жене у
селу Орловине, гдје су смо боравили као избјеглице, питање је да ли би сада био
жив, казује Љубо и истиче да га је спасило козије млијеко, које је пио свако
јутро.
Поратних година, боље речено 1946. године почео је да
ради у руднику Крека,а онда убрзо 1947.године одлази у војску,коју је служио
више од двије године и био прекомандован од Љубљане, Загреба до Ријеке, гдје је
завршио служење војног рока.
-Тако је тада било, служиш држви колико јој треба,
каже Љубо.
Радио је Љубо и на изградљи коксаре у Лукавцу,а онда
отишао у милицију.Мислио је да је 1950.године пронашао срећу и праву сапутницу
свог живота , жену Митру. С њом ће зајденички живот бити веома кратак,непуну
годину дана , па су се брзо разишли. У Фочи
је 1952. Године почео радити као милиционар и ту је упознао Милосаву с којом је
стекао два сина и кћерку. Сад има петоро унучади. Из Фоче је отишао у
Сарајево,а 1954.године дошао је у Дервенту, гдје живи већ пуних 60 година.Каже да му је било најтеже радити у руднику,а
милиционарски посао је волио. Млад је пензионисан, јер се тако ишло у понзију
са службе у милицији. Већ је 40 година пезионер.Своје пензионерске дане , углавном проводи у Дому пензионера. Игра домине и шах.
Карте не воли и никада није играо у неку материјалну вриједност или новац. Понекад
уз игру воли да гуцне пивце, ријетко које више од једног. Осим тога, дио свог
времена проведе са унуцима, што га највише увесељава.
И тако, Љубо уз помоћ штапића у 90. години корача још
увијек ошкоперно,а бркове с посебном пажњом његује и чува. Каже да их је
одувијек носио и ријетко када потпуно обријао.
Tekst i fotosi : by Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар