субота, 23. мај 2015.

Сјећање на ‘’Белог’’


 
 
На мјесном гробљу Календеровци код Дервенте, пјесници су на 23. годину од погибије Милована Бјелошевића – Белог, професора, пјесника и политичара још једном се присјетили свога колеге по перу. Вијенце и цвијеће су на гроб положили чланови породице и Српског књижевног клуба “Вихор” Дервента, те делегација Општинског одбора СДС-а Дервента.
Милован Бјелошевић, некадашњи предсједник Оштинског одбора СДС-а и први предсједник српске Скупштине општине Дервента, те дугогодишњи предсједник Књижевног клуба ‘’Вихор’’ Дервента, погинуо је 21. маја 1992. године на Дебелој обали надомак Дервенте бранећи родно село Доњу Лупаљницу.
Занимљиво је да овом догађају није присуствовао предсједник ‘’Вихора’’ и брат по перу ‘’Белог’’, како то и он сам каже , Славко Покрајац, нити се потрудио да се организује сјећање на човјека кога барем он не треба да заборави.
Пригодним ријечима на гробу ‘’Белог’’ говорили су Савко Пећић и Вера Коропкин Ратковац.
Члан Српског књижевног клуба “Вихор” Савко Пећић је том прилико рекао да чланови овог клуба сваке године на дан када је погинуо Бели посјећују његов гроб, полажу цвијеће, читају поезију и евоцирају успомене на врсног поету и прозаисту ових крајева.
-За његова живота,свјетлост дана угледала су му значајна дјела у којима је на својствен начин казивао понајвише о свом селу и мјештанима”, рекао је Пећић.
Бјелошевић се књижевним радом почео бавити још као средњошколац, а прву књигу приповиједака “Коби људске” објавила му је Заједница књижевних клубова Србије 1986. године, када је са групом истомишљеника обновио рад дервентског Књижевног клуба “Вихор”. Дио његовог стваралаштва нашао се и у заједничкој збирци пјесама “Над Укрином вихор” у издању матичног клуба, док му је друга књига “Казивања Митра Липљанчанина” објављена 1988. године.Био је рецезент и ментор многим младим писцима, између осталих Славку Покрајцу, Саши Богдану и другим.
Пред сам рат Бјелошевић се потврдио и као врстан поета, објављујући самосталну збирку пјесама “Уклећа са липишта”, нагласио је Пећић.

Текст : Ненад Симић

Фотоси: Савко Пећић Песа

Нема коментара:

Постави коментар