БОШКИНА

Послови - радови у селу,који нестају. 

Мељава жита на воденицама поточарама је била уобичајена слика у нашим селима. На сваком малом и већем потоку и рјечицама било је изграђено мноштво малих воденица поточара, које су даноноћно клопарале и мљеле жито,полако и на ситно. 

С јесени кад кише учесте, на сваком поточићу - рјечици би прорадиле воденице поточаре, па се није требало ићи на мељаву жита далеко, до ријеке Укрине или Илове. А обично се жито носило у мјешинама са неколико килограма, таман толико колико би човјек могао да без оптрећења носи на дужи или краћи пут. 

У та времена, скоро да је свако домоћинство уз свој поток имало малу воденицу поточару. Љети би оне, кад вода у потоцима пресуши престајале са радом, али чим с јесени дођу кишни периоди, потоци се напуне водом, воденице прораде и све до прољећа непрекидно су мљеле жито, онако лагано на тенане, ситно.

Бошко Вујчић из села Појезна заједно са осталим Вујичићима  на потоку Млађановац обновио је стару воденицу поточару. Од када је прорадила, он редовно своје жито носи на мељаву у ову малу воденицу, која је постала препознатљиво обиљежије Вујичића и свих других мјештана на том подручју, као мјесто за боравак и одмор, поред мале бране у којој има и рибе од поточница, углавном клена, крушара, до бабушке и шарана. Често се на том мјесту могу наћи, млади и стари,који одмарају и роштиљају,а на располагању им је изграђена зграда за боравак у случају невремна. 

Кажу да је куруза и погача је слађа испод воденичног камена,а поготово уштипци с домаћим кајмаком, па се поред роштиља пред излетницима нађе пура и уштипци од брашна са воденице.

Ова слика је забиљежила одлазак на мељаву са џаком жита Бошка Вујчића Бошкине у воденицу на потоку Млађановац.

Нажалост, омиљени Бошкина међу Вујчићима и мјештанима Појезне, као шалџија а прије свега примјеран домаћин  је преминуо, децембра 2014.године.

Фотос и текст : by Савко Пећић Песа