4.ЈУЛ ПОЈЕЗНА

 

 

Кад су се Појежани започели лоптати и ''гањати'' по трави кожну лопту са душицом, то није баш потпуно тачно утврђено, али да су играли лопте ,то се зна.Прву лопту ће у село,колико је познато донијети , сад већ покојни Вујадин Пећић и с том лоптом се дуго лоптало, али је била осјетљива јер и најслабија стрњика могла да пробије душицу, па онда од игре нема ништа док се не закрпа душица,а до гумиљепила је било веома тешко доћи.

Било је то негдје, 1964.или почетком 1965. године,кад је Вујадин донио лопту и с том лоптом су заказиване и игране утакмице у Осињи, код старе школе испод цркве, као и испод кућа Ђурића, поред ријеке Осињице, поред Илове у Појезни код Маринковића, на Брезицима у Церанима, поред Драшана, испод кућа Дражића. Ипак највише, то јест сваке недјеље играло се лопте поред куће Радојке Пећић, гдје се окупљало много младих и старих Појежана. До подне би се играло лопте,а након тога слушао пренос на радију са првенствених утакмица или, ако је играла Југославија.Ту смо слушали пренос с НЕП стадиона из Будимпеште, Мађарска - Југославија, кад је први пут Југославија побиједила Мађаре. Било је 0:1, а гол је дао Галић. Утакмицу је преносио Радивоје Марковић.
Касније ће Појежани и Церанчани заједно направити велико игралиште са потпуним димензијама и стативама по прописима фудбалске игре. Игралиште је било на Брезицима испод куће Душана Спасојевића, поред драчика. Тада су још по правилима важиле четвртасте стативе и пречка. Ту су одигране многбројне утакмице са фудбалерима из Осиње, Сочанице, Дријена, Штрбаца,Календероваца а долазили су и фудбалери из Митровића, Станара,па чак и из Дервенте и Добоја. Појежани су сваке недјеље играли фудбал са екипом Доњих Церана,а кад би долазили гости, онда су сатављали један тим од најбољих играча из Појезне и Доњих Церана.

Тих година и у то вријеме, већ је један број ученика из наших села , па и Појезне, након завршетка основне школе у Осињи уписивао се на даље школовање у Дервенти, Добоју и у другим градовима. Они су љети долазили на школски распуст и организовали играрију с лоптом.Биле су то веома жестоке утакмице са доста гледалаца,а играло се на ''голове'',а не вријеме, рецимо промјена на два гола,а побједа ,ко први постигне четири гола. Утакмица је тако понекад трајала и по три сата, па и више.
За 4.јул, на прослави Дана борца у Појезни,1967. године, (на иницијативу моје маленкости) организован је први турнир у малом фудбалу на земљаном и прилично неравном терену поред школе у Појезни. Одиграна је утакмица између Доњих Церана и Појезне. Побиједили су Церанчани са 2:1. Сљедеће године, већ је било пријављено 8 екипа, па је турнир постао традиционалан, све до почетка рата, а долазиле су екипе из свих околних села, Добоја, Дервенте, Прњавора, Бихаћа, па чак из Лединаца са Фрушке Горе.
Један из редова сталних играча Појезне је био Савић Миленко звани Пуљко, који ће касније играти за модранску ''Младост'', која се такмичила у добојској фудбалској зони.

Године 1979., у Појезни ће се регистровати Ф.К. ''4.јул'' са пријављеним бојама, дресови зелено бијели и шорцеви црвени.

Од тада је прошло 35.година, клуб је у ратна времана престао да постоји, да би поново прије неколико година активиран,под истим именом и сада се такмичи у Међуопштинској фудбалској лиги Добој.
У Појезни на стадиону Лављи, дана, 23.8.2014.године, субота , клуб ће свечано обиљежити 35 година постојања.

Текст и фотоси: by Савко Пећић Песа