Међународни илиндански пјеснички сусрети ’’Прљача’’ већ су одавно постали препознатљиви, не само у БиХ , Републици Српској, него и
у сусједним земљама, као и неким земљама Европе. Зато сусрети, ''Прљача'' све више постају
пјеснички бренд дервентске културе, који се сваке године по Илиндану одржавају на ријеци Укрини, гдје почетком августа Укрина процвјета и
постаје чаробна долина у бјелини разасутог воденог цвијета.
Занмиљиво је, како је настао, и из
народа створен топоним Прљача, који асоцира на нешта прљаво или каљугу, глиб и
слично, што ни ком случају није, јер је ту, од вајкада
Укрина била чиста и бистра као бисер. Људи су долазили, кад ожедне, и са брзака
захватали шакама и пили воду. Зато, прије би
се могло рећи да је мјесто, назив добило по томе, што су се на бистрим брзацима
окупљале праље рубља и пракљачама испирале прљавштину од чега се вода прљала и
отицала мутећи брзаке. Исто тако, у љетним данима, кад Укрина омања у њој би се
киселио лан и конопља. Тих љетних дана, а то је било око Илиндана, околна брда
и лугови- поља су били прекривени бијелим редовима прострте конопље и лана на
сушењу,а појавом сутона на површини
укринских вирова, појавило би се мноштво бијелих лептирова, који би у вртлогу
брзака, свјетлуцањем у бљештавилу тишине стврали необичну праслику вилинског
кола, које траје већ милионима година.
Данас Укрина
постаје још љепша, а Прљача све бистрија, јер се, од
извора до ушћа на њеним бајерима окупљају пјесници и књижевници да би све те љепоте ставили у њедра, звана књига.
Поводом тога, многи пјесници се јављају
на конкурс са својим оргиналним и посебно за овај сусрет написаним пјесмама.
На овогодишњи конкурс Српског књижевног клуба
''Вихор'', на теме о води, ријекама, воденом цвијету на Укрини и шалама у оквиру друговања на
ријеци Укрини, одазвали су се пјесници из Србије, Хрватске, Македоније, Бугарске, Њемачке, ФБиХ и Српске. Жири је имао
задатак да из скоро квалитетом истовјетних пјесама изабере најбоље и награди, што није било баш лако.
Све
пристигле пјесме носе заједничку
поруку о потреби чувања природе, како би
увијек изнова нови ствараоци,пјесници имали о чему да пишу.
С
правом се може рећи да се на
најбољи начин кроз ове сусрете остварује у пјесничком смислу, трагање и промишљање о невиђеним љепотама нашх крајева, који онда путују , као
шарена ниска стихова широм свијета.
Зато, о чаролијама воденог
цвијета и љепотама ријеке Укрине које се ријетко гдје виђају и сусрећу, као
завјет своме роду за будућност могу само да осмисле , обликују и оставе
пјесници.
Текст и фотоси : by Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар