ни мемљиви зидови ћелије,
нису мени тешки казамати,
није мени тешко робовати.
Ако питаш чега ми је жао,
Грахова се нисам нагледао.
Жао ми је матере Марије,
жао ми мога брата Јове,
жао ми је судбе Сpбинове.
Жао ми те напаћени роде
што се ниси наглед'о слободе.
Ничега ми више није жао,
што сам им'о за Србство сам дао.
Ја знам да су дошли задњи часи,
снаге немам, живот ми се гаси.
Не чујем кораке стражара,
видим ашов у руци гробара.
Душа ми се кроз облаке вије,
убио сам, али грешна није.
Ја ћу мирно стати пред Господа,
узвикнућу: ЖИВЕЛА СЛОБОДА!
Живи живот достојан човека,
немој сужањ бити довијека".
Гаврило Принцип
Нема коментара:
Постави коментар