петак, 20. јун 2014.

Змијски благослов



ноћас сам уз звуке свирале
корачао ливадом у свечаном одијелу
ноћас сам крвавих руку испод јасена
облагао њено тијело у црну свилу
украсио њено блиједо лице
положио на чело камен вапненац
свежањ коприве и мајчине душице
ноћас сам под несносним притиском
затражио од змије благослов
и загризао дивљу јабуку
ноћас сам посљедњи пут цјеливао
и отворених очију ишчитао молитву

Мирослав Б. Душанић

1 коментар:

  1. ЕХ НАШЕ ДИВЉЕ ЈАБУКЕ ПРОКЛЕТЕ

    Данас је још једна душа Пећића издахнула
    претворила се у ништа - прах и пепео
    Никола син Савин и мајке Зорке нестаде
    цио живот проведе у сиромаштву и биједи
    на беспућима тражења свога пута траг
    Проклета туђина Запада му леђа узела назебла плућа
    и није било помоћи ни од терапија ни од хемије
    дијализа и пролаза поред Просијека хладне воде
    јер су му они тамо већ давно узели душу
    касно је било кад се на огњиште вратио
    није се снашао своје је на своме заборавио
    није више никога ни знао ни препознао
    нити се дружио јер ни једног друга није застао
    него је само гробља посјећивао и свијеће прецима
    палио палио и стизао на опијело сваком Појежану

    ОдговориИзбриши