петак, 23. мај 2014.

МАЛА ПРИЧА ИЗ ДОБОЈА


Ево ме из Добоја, само што сам стигао.
Тамо се десила велика поплава. Сав град је био потопљен. 
Из града који је до јуче зрачио љепотом, гдје су прољетне руже тек отврале латице да замиришу и младост изведу на шеталишта, сада је сабласан од смрада и смећа, које на све стране заудара,а омладина и одрасли с маскама на лицу чисте и уређују свој град, како би барем за који дан се вратио у нормалу.Долази помоћ и из других градова. Неће баш лако бити, у приземним спратовима све уништено, станови,приватне куће, пословни простори, и установе.
Не да се Добој. Слика је ужасна , али даје наду ентузијазам свих који су изашли и нешто раде, чисте. Биће опет Добоја, кажем сам у себи, ови људи су чвршћи од челика.
На час сам ушао у стан код пријатељице Јасне. Она је главна у тој згради, организује све и води рачуна да нико не остане гладан и жедан. Показује на ходнику конзерве у кутији. 
- Свима сам подијелила, а ово, коме затреба нека узме. Неће опет да узму, без мог одобрења. Добри су наши људи, то увијек покажу у невољи, вели Јасна, и истиче, ту имамо једног комшију који с нама ријетко прича, али кад смо запали у невоље, нема гдје и коме није стигао у помоћ.
Сва срећна, што може кафу да припреми, јер је струја дошла, хоће да попијемо кафу заједно.Снебивам се , хоћу ли, нећу, тражим разлог како да не пијем, а онда сватам да јој на тај начин одмажем и да њено расположење могу поправити само уз кафу ако попијемо заједно. Док чекам кафу, улази комшиница -  бака, она једина у згради може чути таласе радио Добоја. 
С врата гласно виче.
-  Јасна, све сам обавијестила, чула сам сада на радио Добоју да је вода исправна за купање и општу употребу, саопштава бака. 
Вриска и радост,... дошла вода.... ! 
Јасна ми каже да је њу задужила да слуша радио Добој и што има ново да обавјештава све у згради.
- Иде, иде, и ово чишћење града добро, има га много, Добој се помало враћа. Само да нас нека, не дај Боже болешћуга - зараза не задеси, све ће бити добро, истиче Јасна и надосипа другу шољицу кафе.
И тако, ових дана живи Добој у нади да ће се брзо вратити у своје нормалне токове живота. 
Није Јасна једина, има их пуно таквих, али има и оних , који би хтјели на овој муци нешто да ушићаре, али то није тема ове мале причице за примјер.

Фотоси и текст : by Савко Пећић Песа

Нема коментара:

Постави коментар