На бунару са сјетом

Одавно ме буде
Успомене старе
Оронули бунар уз кућу
Бршљан савија своје лозе
Лишћем крије путељак утабани

Сјећање ме враћа
У та љета врућа
Кад је жедна дјевојчица Лана
Нагнута на дрвена врата
Хладну пила воду из бунара

Одисало је мирисом цвијеће
Лелујаво сунцем обасјано
Пролазећи лијено гледао сам

У хладу испод јабуке
Одмарала је лијепа Лана

Држала је књигу у руци
По уснама шарале су сјене
Никада је питати не могох
Зашто тада књига испаде
Из дрхтавих руку њежних

Дервента, марта18.2014.године. 

Прије десетак година написах и објавих ове стихове,а заправо овај стари бунар ми је био инспирација, који и сада постоји.

Фотоси и текст : by Савко Пећић Песа