Ово је једина и најдржа моја слика, заједно сa оцем и мајком, сестром близанкињом Алексијом Бебом и братом Ђорђом. Према оном што сам упамтио из мајчине приче,ова је слика настала након крштења мене и моје сестре Бебе.Крштени кум је био Илија Давогић из Појезне. Уједно ово је слика,која је последња с оцем, јер ће убрзо,можда те године од тешке болести умријети,а мајка је остала са девоторо дјеце у сиромаштву и биједи сама, од којих смо ја и сестра били најмлађи.Кум Илија никада није заборавио ово крштење и увијек ме је у сусрету називао кумићем.Био је учесник НОР-а и познати партијски активиста, све до краја живота.
Крстио нас је свештеник Миливоје Јелић,који је тада службовао у парохији Појезна.
by Савко Пећић Песа
Ух... Колико ли је само сабрано прича у овој једној јединој фотографији...
ОдговориИзбриши(хаха... сад сам сазнао зашто си револуционаран - по куму...)
Има и тога куме, да се насмијемо, али не заборави, ја сам и његовог величанства, Тите кумче, хе, хе ! Не знам да ли је кум имао због овог проблема, али је ето у таква тешка времена био храбар да буде кум. И на крају кад је као крштен човјек умро,а тога се никад није одрекао, не хтједоше му опијело чинити. Наша посла ...!!!
ОдговориИзбришиРекох ја, једна фотографија а довољна за збирку прича...
ОдговориИзбриши