изблиједио лик старог пријатеља
од његовог лупања прстом
пада цријеп
поноћ је - завијање
испред закључаних врата досађује га
као гавран покаткад гракне
- унезвијерено ослушне
али на крововима нема врабаца
дјевојчице оплакују упуцане птице
а дјечаци – гробари
намрштених лица
ишчекујући громове инате облаке
који уништавају мога пријатеља
Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)
Пјесма је објављена у књижевном часопису "Schrieb" бр. 5 - Ердинг (Горња Баварска)
Нема коментара:
Постави коментар