басна

БАСНА О ОШИШАНИМ ОВЧИЦАМА

Пише: Савко ПЕЋИЋ ПЕСА

Пасја прескакала

Састале се овце из једног оближњег атара, па дискутовале о раду демократски изабраних владара, то јест овнова у свим овчијим торовима. 

Закључено је, да не иде све како треба, јер су неки овнови, самовољно, бирократски и диктаторски, дали веше права појединим, љепшим и млађим овцама, то јест овцама које су им блиске по роду и пријатељству.

Међу овновима веома брзо је закључено да овај скуп оваца треба одмах растјерати, јер никаква памет међу овцама није потребна. Оне немају потребе да размишљају и паметују на које каквим скуповима, јер су изабрани овнови довољно паметни да могу демократски одлучивати о њиховим правима и да понекад и сами могу доносити одлуке кад је то од општег овчијег живота.

То гунђање и  узнемиравање опште овчије јавности, реда и мира у торовима не иде на добро, јер би нека неодговорна овца могла увести диктатуру про папкара , рекоше овнови.

Све овце имају своја права и морају се повиновати демократски изабраној власти која важи за све овце европског запада. Зато оне захваљујући провидности овнова уживају то демократско право и у свом тору могу блејати до миле воље.

Мимо тора за овчице је опасно. Ако из тора изађу постаће жртве страшних сила које пријете да униште овчији род. Зато, да се овчији геноцид не би десио морају да трпе и слушају шта им поручују овнови. Ако затреба и тако одлучи вијеће овнова морају да дурају гладне, болесне, оштећених папака, крмељиве и метиљаве, све док се стање не поправи набоље.

Смрдљивим овцама, које брбљају, бољи и модернији торови не требају, речено је. Само пред изборе, њима припада награда, која се састоји од извођења на бољу пашу поред шумарака и рјечица у хладовину. Тад ће доћи и овнови да их кибицују и бораве једно вријеме с њима , ради сагледавања општег стања овчијег стада. Сваки ован ће под шминком осмијеха у контакту са вољеним овчицама, до те мјере их мазити, улизивати се и обећавати, а оне ће помислити како ће им увијек бити добро и удобно само ако поново изаберу њега за главног овна.

''Све су овце, овце, рече један изабрани ован, јер само знају да блеје и траже нешто да једу, лижу брашно и со. Стога, владари морају бити строги према њима. Ако им овнови допусте превише удобности појуриће из тора, на, не дај Боже демократску изабрану овчију власт, па би изабрани овнови могли остати без власти и привилегија које су им овчице дале на изборима.''

Демократска власт, то јест овчија дужна је да овце држи у тору и да их сваког ''посног петка'' плаши страшним вуком, који ће доћи и појести их, као сироту црвенкапину бакицу. Зато, овчице морају бити послушне и одане, уз пуну захвалност демократски изабраној власти која их чува од  злог вука, констатовано је на скупштини изабраних овнова из свих торова у атару.

Овцама се морају дати пуна овчија права по мерино европским стандардима, а оне то морају да чувају као највеће достигнуће у демократским овчијим односима.

Прво и основно, часно право је да изађу на изборе и гласају.

Драге овчице, тад требају само да обиљеже папком облик слова ''О'' за једног овна, за кога им дошапну овчице - посматрачи.

Послије избора, требају се поносити што су користиле овчије право гласања и тако постале ошишане овчице.

То право морају имати и мањинске црне и шарене овце, а између њих ће барем један црни или шарени ован бити изабран у вијеће овнова с правом гласа и вета кад су у питању права црних и шарених оваца.

Друго, важно право је да кад избори прођу, овчице поштују демократски избрану власт овнова и да буду мирне, а ако затреба да се подају ''главном овну''.

Овчији торови, од тад ће од љепоте задивљивати читав околни свијет, јер ће травњаци у торовима бити прекривени бјелином и весељем многобројне јагњади. Понеко мањинско црно или шарено јагње ће у мноштву изгледати као сафир међу звијездама.

За сваки случај, око тора ће бити постављено много паса, како преко ''пасијих прескакала'' не би вук ни помислио да скокне у тор међу овчице.

И тако, басни о вуку и овчицама нема краја, јер су овчице постале веома задовољне. Оне слободно живе и блеје у свом тору чекајући обиље обећане хране и соли која треба да се купи  из далекосежних, дугорочних и веома важних резолуција, закона, програма и одлука о њиховој судбини.

Битка за спас овчица била је рововска, исцрпљујућа  и над овчија из које су овце изашле ошишане, а вуну и кожу вође су продале буд било зашто, само ради добра и мира међу овчицама до следећих демократских избора, а око торова су и даље пси чувари, који вуковима не дају ни близу да приђу у тор, од глади онемоћалих овчица, које чекају стрпљиво да им се обећања испуне.

Понекад их обиђу хуманитарци, пробуђени овнови и сестре , овчице из богатих западних мерино овчији атара са мелемима да их одрже у животу и спријечи заразу од бруцилозе .

Нема вук шта да тражи око овчијих торова и ''пасијих прескакала'', јер ако налети на ''пасји сугреб'' неће га ни саливање страва спасити, а поготово хоџин запис.

ЕПИЛОГ БАСНЕ:

Овце су се договориле да остану у тору, ћуте и не блеје, и да ће се за своје владаре у свако доба жртвовати, само да њиховом тору не прилази близу страшни вук.