29. новембар 2013. у 10:34
ваздухом ће подрхтавати
његово корење
братимиће
небо и земљано
до јуче је знало
само за земно
дисање
удах црница издах
прах
где ће се сакрити
његова птица
чешљугар
неудомљен у овој песми
самоће
у дане топлокрвне
са оштрог руба
слога и зуба
изопштен када небеса
постану слепа
и глува звона свода
да ли ће одсада
оно бити нова
сигурна кућа за слова
наше речи
или ће постати
обична камара
цепаница наслагана
испод степеница домаћина
без разговора птица
пуста
ситнеж између димних
и гладних уста
by Јагода Никачевић
Фотос: by Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар