Jеси а ниси
Ако те жудња одведе од куће
кад самујеш
негдје тамо далеко
на оштром камењу
голим табанима
заиграј коло крв
да пробијa
видјећеш на прагу
свој пралик
и први дан свог живота
гдје си ваздух удахнуо
и претке што по небу
лете
а ракија патока потком
тече
Немој да патиш
наврати
понекад барем у сну
обуци небо испод свода
загрли шуму изнад
извора
житом прегради ријеку
с брда крени у долину
сјећањем и видом забиљежи све
нека остане у твом
погледу
јер само си ту оно
што јеси
гдје год одеш
нико и ништа ниси
Савко
Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар