ДА ТИ СВА ЈУТРА РУДЕ
СВЕ ДОК ЗНАШ ДА ''ЉУБИШ'' ЉУДЕ
СВЕ ДОК ЗНАШ ДА ''ЉУБИШ'' ЉУДЕ
Милорад Мишо Ђурђевић
Некада је Јутро пуштало клицу Буђењу
Некада је Буђење росило прву Реч
Исткану у мајчином Крилу
Некада је Реч одзвањала у Радост
У шумарке и пропланке Непролазне
У утеху стварану за времена која долазише
Да ли икад више
Да ли никад више
Сада су Јутра неким другим Птицама окупана
Сада су Птице, од нас давно одлетеле
Замахом крила да се врате,
У неизвесности
А Сутра ће само Име наше
У Радостима најмилијих одзвањати
Као прича Кољену
Да ми бисмо јачи и од кише
Неко други од нас мање
Неко други од нас више...
Фотоси: by Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар