непознанице

+

 

 

Амабари још увијек загонетка

Још увијек постоји загонетка ко је градио у камену шкрљцу амбаре у Доњем Детлаку. Није утврђено тачно у ком су временском раздобљу настали и која их је друштвена заједница градила и за које сврхе су им служили амбари. Предпоставља се да се то десило у доба сеоба нараода и да нису везане за вријеме прављења манастира у Детлаку, јер исти такви амбари постоје у Горњој Лупљаници. Постоји вјероватноћа да су монаси након организовања монашке заједнице у Детлаку користили за своје потребе амбаре, првенствено, као спремишта за храну, посебно житарице, сушено воће и пчелињи мед.

Прошлог викенда академик др. Станиша Тутњевић обишао је неколико значајних археолошких  локалитета и мјеста старина на подручју општине Дервента. Прије свега, њега је интресовало постојање амабара у Горњој Лупљаници, ради поређења и успостављања везе и сличности између амбара у Доњем Детлаку за које се већ одавно зна. Према тврдњама мјештана у Горњој Лупљаници на локалитету Брестовци постојало је неколико амбара исклесаних у камену са поклопцима, који се ни по чему не разликују од амбара у Доњем Детлаку. Од свих сада је видљив само један у облиђњој шуми и поред њега постоје још два  затрпана амбара, док су остали затрпани по њивама кад су сељани обрађивали земљу.

Академик Др. Станиша Тутњевић је изразио задвољство што је могао да посјети амбаре у Горњој Лупљаници и увјери се у истинитост постојања истих амбара, као што су у Доњем Детлаку, идући трагом писања Савка Пећића Песе о овим амбарима у Горњој Лупљаници.

Тутњевиће је боравио и на извору рјечице Лупљаница,а потом на Плехану и на Бањицама код Дубочца.

Његов боравак је означен с циљем употпуњавања сазнања о нашим крајевима и постојању значајних арехеолошких локалитета, као и старина, значајних за утврђивање постојања друштвених заједница у прошлости  кроз вијекове на овом простору.

Тутњевић је написао двије књиге које говоре о нашим крајевима, ''Поп Јовичина буна'', Београд 2007. године и ''На трагау манастира Детлак'', Београд 2008.године, па је  све забиљежио, фотографисао и очекивати је да иза ових обилазака и сакупљања грађе изађе нова књига о нашим крајевима.

У пратњи академика Др. Станише Тутњевића су били Војо Новић , писац неколико књига о детловачком и календеровачком крају, те  познавалац многобројних архелошких локалитета и мјеста гдје се налазе етно старине дервентског подручја Савка Пећића.

Fotosi i tekst by Савко Пећић Песа