На одру оца (1955.)
Не памтим само
слику гледам
Испосничко лице и
поглед нескривен и невин
Под скутима мјаке
жалост опија тијело
Дрхтали смо
беспомоћно и поглед упирали
Не знајући да је
мрак у кући заноћио
Кошуљице од пређе у дроњцима
Као иконе
мученика обиљежаваше
Брат до сестре и
брат до брата
На мајчином
рамену наслоњени
Без душе у немиру
лелека све остаде
И трајаће до краја живота
Док мирисом
тежачког зноја
Осјетиш да је све прошло
Нема радости на
скутима очевим више
Памћења кратка
тугом великом за
Сва времана вукла
нас за собом
И тек у наручје
што скочисмо
Као птићи
остадосмо без крила
С девоторо мајка
срећна се тјешила
Али увијек и
тужна била
Као да лежи на
одру нашег оца
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар