Паучина открива старине

Кућа саграђена 1902.године.

У Малој Сочаници код Дервенте Ерићи су сачували од рушења стару кућу у којој су живјели још њихови прадједови.Кажу да је направљена 1902. године и да се у њој изродило четири генерације Ерића који су се касније раздијелили и остали на Ерића брду све до данас.

Кућа првобитно није изгледала са вањске стране, као сад. Била је направљена од брвана и дрвене грађе, касније су скинута и између грађе je озидан ћерпић, облијепљен блатом и окречен.

Кров куће, по сјећању  Саве Ерића, био од сламе, а затим је покривен цијепаним дашчицама, да би прије Другог свјетског рата покривена ситним цријепом звани бибер.

Окна, пенџери или прозорчићи су остали исте величине, као што је у давно вријем рађено, кад није било стакла, па су се по потреби само се отварала дрвена оканца- клапне.Касније ће бити уграђен мали пенџер са стаклима.

На крову куће је баџа, отвор кроз који је излазио дим са огњишта.

Стари кадањ за брашно

Са сјеверне стране је вајат. Вајат је преживио све  године и одржао се како је направљен. У вајату су чувани крављи и овчији смок, сланина и друге намирнице.Увијек је био закључан, а кључ је држао старјешина куће, који је ујутру одређивао шта ће се од намирница тог дана узимати за јело.

У унутрашњости куће паучина открива тајне једне старине, која  је остала скоро недирнута од прије 110 година. Све је у једној просторији, а врата се налазе са сјеверне и јужне стране. У средини су вериге, а у ћошку очуван кадањ за брашно, гребени, клепац и друго.Таванице нема, а горе су дрвене чађаве преграде-рогови и греде гдје се некад сушило месо и сланина, као и коже од дивљих и домаћих животиња.

Супротно од огњишта је простор гдје се боравило у кући, а са друге стране над подрумом је омања просторија за одјећу и друге предмете.Поред огњишта су спавала сва чељад која су се редала једна до другог на сламу. Било их  је некад у кући више од двадесетпет.

- Мене је чудило, како се људи у кући нису смрзавали од хладноће, јер кад је било огњиште упаљено обично су врата отварана, због дима.Ипак, кажу да је од ватре било топло у кући поред огњишта, казује Саво Ерић.

Он каже, да му је дјед говорио како су на огњиште воловима довожени велики пањеви, па се вежу и навуку поред огњишта кроз двоја врата. Пањ је дуго данима тињао поред огњишта.Ономад, причао је дјед, било је много одметника који су пљачкали свој народ, а наилазиле су и разне војске, жандари и друго.Тако, ако би се угледали с једне стране врата бјежало би се увијек на она друга врата.

Страјешина је био главни за све у кући, па и за одређивање казне за несташне чланаве заједнице, који су знали обити вајат и покупити слатки скоруп или кајмак.

Љети је у кући остајала домаћица са дјецом, која их је пазила и спремала храну за многобројне чланове породице, који су радили на њиви или чували стоку.

Зими би се сви окупљали око огњишта.Жене би  преле, чешљали вуну и радили неке друге послове, а мушкарци би се забављали у разним играма.

Заједнички су ручавали и вечерали сви чланови сједајући на земљи уз синију, како би се породична заједница у молитви сједињавала и узајамно поштовала.

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA