изворно благо

Ја на прело цура прави мело,

Мани прело гдје се прави мело.

Мене синоћ гађали из флаше,

А ја зино да ме не промаше.

Ој шаргијо,дрво тополово,

Ко те свира никад не болово.

Село моје баш си село било,

Док одо ,док сам барабиро.

Кад запјевам и попијем Росо,

Нећу кући, нећу ни на посо.

О мој стари шта ћемо за храну

Гаwају се миши по тавану.

Ој јесени оћеш доћи скоро

И ја би се оженити моро.

Перушање па ајмо кући,

Чекају нас колачићи врући.

Нису мене убиле године,

Већ по ноћи брда и долине.

Волим свога драгана ко бога,

Кад га нема волим и другога.

Моја мала неће ни до тора,

Да у руци нема транзистора.

Мој драгане пожелио Бога,

Што укиде жељу срца мога.

Шта бећара у срце удара,

Литра вина и цурица фина.

Мене нана удавала не би,

Лоло моја да не волим теби.

Мала моја бостане у хладу,

Ко те не би пољубио младу.

Пјева драга одјекује гора,

Ево нама нано мога разговора.

Мала моја гаравушо једна,

Преведе ме преко воде жедна.

Дошо би ти мала уче свеца

Помрчина, не смијем од зеца.

Дођи драги зашто дошо не би,

Да сам већа ја би дошла теби.

Пријо моја зелени бостане,

Није прика дошо да остане.

Руко моја дуља од рукава,

Доста си ми цура миловала.

Сунце драго с неба вискога,

Мала моја ока гаравога.

Сунце пријеђе ето мала мене,

Ти се хватај шумице зелене.

Мотајица и царева гора,

Ту је мене затицала зора.

Дуни вјетре са Крњин планине

Дођи драги да ме жеља мине.

Ој Осињо на виском бријегу,

У теби се лијепе цуре легу.

Мала моја изведи волове,

Ето мене теби у долове.

Мој драгане не могу без тебе,

Нема ко да спава поред мене.

Мала моја ваља се у шашу

Много воли да кувамо кашу.

Сакупио и поставио : Савко Пећић Песа