Други називи: дивљи лук, дивљи чешњак. сремуш, сријемуш, цремош
Латински назив: Allium ursinum.
Eng .. Ramson. Опис биљке: Цвате белим штитастим цветовима, уздигнутим над елиптчним, дугуљастим листовима интензивно зелене боје. Протрља ли се било који део биљке медју прстима, осети се карактеристицни мирис на бели лук.
Листови медведјег лука могу се употребити као здрави додатак салатама или варивима, јер су мирисом и укусом налик на бели лук. То вреди и за луковице, које су белкасте и 2-5 цм дугацке, а као врло пикантан зацин могу послужити и недозрели плодови, који се на биљци јављају током лета. У пролеце је овај лук најбољи лек који цисти крв, жуц и јетру од зимских производа сагоревања.Код брања ове биљке потребан је опрез да се не замени за отровну врсту – као мразовац или дурдјевак, јер им је лишце налик на лишце медведјег лука ! Зато се ослоните на властити нос, јер друге биљке тако не миришу.... ,
Лековити делови биљке су млади пролетни листови који се беру у априлу и мају, те подземне луковице што се скупљају у летним и јесенским месецима. Сушење ове биљке не долази у обзир! Лековите препарате ваља правити само у сезони, док су доступни млади листови и соцне луковице. Терапеутско деловање ове биљке једнако је деловању белог лука, а у обе биљке за то је заслужна висока концентрација етерицних уља што садржавају сумпор (алицин) Сматра се да повољно делује у лецењу артериосклерозе, високог крвног притиска и на низ желуцаних и цревних тегоба , те болести јетре. Узимање екстракта медведјег лука показало се корисним у терапији многих болести дисајног система (бронхитис, астма и др.). Делотворан је лек против цревних паразита код деце, а стимулисе и рад желуца и црева.
Још је познати природословац Ј. Кüнзле (1857.-1939.) утврдио: "Кад би млади људи узимали дивљи лук, цветали би као руже и развијали се попут јеле на сунцу!" Уживате ли свежи медведји лук, сигурно нецете мирисати баш као руже, али зато га можете користити у облику од неких препарата –тинктура – која се припрема брзо и једноставно. Осим тога, у облику тинктуре лековити састојци су приступацни током целе године. Успешно се примењује код хематома и отворених рана које тешко зацељују. Помаже да се лакше излуци вишак слузи из плуца па се тако омогуцује искашљавање и лакше дисање. Споменимо и његово антибактеријско деловање.
Латински назив: Allium ursinum.
Eng .. Ramson. Опис биљке: Цвате белим штитастим цветовима, уздигнутим над елиптчним, дугуљастим листовима интензивно зелене боје. Протрља ли се било који део биљке медју прстима, осети се карактеристицни мирис на бели лук.
Листови медведјег лука могу се употребити као здрави додатак салатама или варивима, јер су мирисом и укусом налик на бели лук. То вреди и за луковице, које су белкасте и 2-5 цм дугацке, а као врло пикантан зацин могу послужити и недозрели плодови, који се на биљци јављају током лета. У пролеце је овај лук најбољи лек који цисти крв, жуц и јетру од зимских производа сагоревања.Код брања ове биљке потребан је опрез да се не замени за отровну врсту – као мразовац или дурдјевак, јер им је лишце налик на лишце медведјег лука ! Зато се ослоните на властити нос, јер друге биљке тако не миришу.... ,
Лековити делови биљке су млади пролетни листови који се беру у априлу и мају, те подземне луковице што се скупљају у летним и јесенским месецима. Сушење ове биљке не долази у обзир! Лековите препарате ваља правити само у сезони, док су доступни млади листови и соцне луковице. Терапеутско деловање ове биљке једнако је деловању белог лука, а у обе биљке за то је заслужна висока концентрација етерицних уља што садржавају сумпор (алицин) Сматра се да повољно делује у лецењу артериосклерозе, високог крвног притиска и на низ желуцаних и цревних тегоба , те болести јетре. Узимање екстракта медведјег лука показало се корисним у терапији многих болести дисајног система (бронхитис, астма и др.). Делотворан је лек против цревних паразита код деце, а стимулисе и рад желуца и црева.
Још је познати природословац Ј. Кüнзле (1857.-1939.) утврдио: "Кад би млади људи узимали дивљи лук, цветали би као руже и развијали се попут јеле на сунцу!" Уживате ли свежи медведји лук, сигурно нецете мирисати баш као руже, али зато га можете користити у облику од неких препарата –тинктура – која се припрема брзо и једноставно. Осим тога, у облику тинктуре лековити састојци су приступацни током целе године. Успешно се примењује код хематома и отворених рана које тешко зацељују. Помаже да се лакше излуци вишак слузи из плуца па се тако омогуцује искашљавање и лакше дисање. Споменимо и његово антибактеријско деловање.
ТИНКТУРА:
Луковице медведјег лука - око 250 грама – оцистити и
опрати. У ширу стакленку улити 3-4 прста ракије комовице јацине 40% и убацивати
једну по једну луковицу, гњецеци је притом дрвеном варјацом. Луковице бисте могли
гњецити и ван стакленке, али би тада цели препарат добио тамнију , смедјкасту боју,
због оксидације згњецених луковица у додиру са ваздухом. Кад су све луковице згњецене,
добивену кашу помоцу левка прелити у боцу од тамног стакла и надоливати остатак
ракије ( укупно око 1 литре).
При том обратите пазњу да у боци остане довољно места
за повремено мешање и протресање. Мешајте дрвеним штапицем.
Након 14 дана стајања на собној температури, процес
је завршен. Садржај боце тада треба процедити кроз газу и држати по могуцности у
хладњаку у добро затвореној боци.
Препоруцује се узимање тинктуре ујутро и навеце по једна
цајна касицица (10-20 капи) помешано са пола цаше млека или јогурта. Уколико мешате
тинктуру са млеком, оно не сме бити вруце!
Ова тинктура користи код закрецења крвних жила и код
високог крвног притиска
Фотографије: Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар