---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Мом пријатељу Ђури, с поштовањем !
Нека остане записано, јер у несрећи и на муци бисмо заједно.
Каже мени пријатељ, из рата, Ђуро Душанић : ''Не долијевај куме уље на ватру !''
Остао јадан без посла у најбољим годинама и нико за њега не хаје ,а своју је грбачу потурао тамо гдје треба и не треба, само га патрона није хтјела, срећом , ни у главу, ни у ноге,а и никако. Могао је и без уха остати, оглувити, без руке кљакав махати, без ноге хром ходати. Бог га само спасио од злих сила,али од ових ђавола, који воде ђаволско коло, нико га не може да спаси, док неко не пронађе прашак, умјесто за златице, за овенаше гниде и властодршце.
Ђуро Душанић син Миленков, сада самује и чува болесну мајку у Појезни.Бије још једну битку с временом и животом. Једино што му је преостало, јер дуг ваља враћати поштено,па било то и мајка, која не трежи.
Она му је , док је била здрава, кад је грбачу потурао за спас народа и рода свог, храну припремала и уштипке турала у торбицу да се са сланином нађе, тамо негдје далеко на планини, гдје воће не ниче и не рађа. А он сад је чува, пази и доноси воде са Уставе како би је окријепио, док још очи виде.
Она му је , док је била здрава, кад је грбачу потурао за спас народа и рода свог, храну припремала и уштипке турала у торбицу да се са сланином нађе, тамо негдје далеко на планини, гдје воће не ниче и не рађа. А он сад је чува, пази и доноси воде са Уставе како би је окријепио, док још очи виде.
А дотле, властодршци пуне своје џепове и даље уживају у приватизацији отимачине, свега и свачега, што народу припада, барем у транзицији, па послије шта буде, ко лијен, ко вриједан , па стекао и имао и не имао.
---------------------------------------------------------:----------------------------------------------------------
Добро си куме рекао, требао си наставити , инспрација те кренула!
Е мој пријатељу!
Лакше је гледати "шарене слике са тв-екрана" и "кркана" (предсједника), како радосно маше рукама и обећава "мед и млијеко" потоцима... Кога још да занима вијест написана, мала, и смјештена у "локалним новинама", од неког ту нашег "гаћана", туђи људи су атрактивнији и "паметнији" (они не критикују него обећавају)...а и напорно је да се чита, слика је ипак слика, ако ништа друго а оно шарена...
А ти знаш како "телад радо буље у шарена врата"... док они утврде да врата остају за њих трајно закључана, прође вјечност... и наравно, буде касно, а тада се ј....ом џабе кајати...
А пошто смо изузетно паметни и аналитични, догађа нам се увијек она стара: Ајде Јово поново...
Ух, извини! Ја пртјерах, па испружих језик...
Лакше је гледати "шарене слике са тв-екрана" и "кркана" (предсједника), како радосно маше рукама и обећава "мед и млијеко" потоцима... Кога још да занима вијест написана, мала, и смјештена у "локалним новинама", од неког ту нашег "гаћана", туђи људи су атрактивнији и "паметнији" (они не критикују него обећавају)...а и напорно је да се чита, слика је ипак слика, ако ништа друго а оно шарена...
А ти знаш како "телад радо буље у шарена врата"... док они утврде да врата остају за њих трајно закључана, прође вјечност... и наравно, буде касно, а тада се ј....ом џабе кајати...
А пошто смо изузетно паметни и аналитични, догађа нам се увијек она стара: Ајде Јово поново...
Ух, извини! Ја пртјерах, па испружих језик...
Хвала Ти за овај додатак о нашем Ђури! Кад ово чујем, душа ми заплаче. И отац му Милинко био миран и вриједан човјек, три сина и двије кћерке на тежачким рукама отхранио, скромно и поштено. Из једног чанка јели, а опет врата широм отварали и за друге имали... Увијек сам радо сједио у њиховој кући или дворишту... Имао је и ту несрећу да најстаријег сина Душана и најмлађу кћерку Боркку у гроб пресели...
ОдговориИзбришиПуно је тужних судбина... препуно, и све оне су неважне "лезиљебовићима", који нам упорно и кроз вијекове крв пију и од ње се тове...
Ни Турчин, ни Швабо, ни ко зна која смрака, која је нашим предјелима јездила, није нам гора била но домаћа...
Сачувај нас драги Боже!
Е мој куме Мирославе, о њему се књиге могу писати.
ОдговориИзбришиНаш Ђуро је човјек, који мрава не би згазио,а опет чврст и неодољив тамо гдје треба. Не издаје и не повлачи се, ни пред најјачим.
Ово се само сјетих о приватизацији и отимачини,која је многе поштене Ђуре оставила без посла и хљеба.
Добро ово рече : ''Ни Турчин, ни Швабо, ни ко зна која смрака, која је нашим предјелима јездила, није нам гора била но домаћа...
Сачувај нас драги Боже!''