Горани и пошумљавање
Биле су то године седамдесете. Савез горана Дервента.Пошумљавање црногорчним дрвећем на Мотајици, локација Булгарије.Више од 800 чланова горанске организације нашало се на истом мјесту и свако од тих чланова је засадаило барем једно дрво и оставило своју успомену. Дрво које је од тада нарасло блистајући у својој љепоти на радост рађања новог. Сви су се тада радовали, што могу нешта да ураде. Дружили се и веселили уз рад на акцији пошумљавања огољелих брда.То опште богаство, данас неко други експлоатише, сијече и богати се. Више нема акција, нема добровољног рада, нема омладине на једном радном скупу, нема лијепих успомена. Времена и промјене су чудне, а људске врлине пролазне, јер их кроз вријеме поједу црви црвоточци и настају људске подлости. Временом и људи се претврају црвоточке, постају љигави.
Човјек, човјек , онда то вријеме тешко схвата и невољно живи.
(Слике из архиве говоре о једној горанској акцији на Мотајици, негдје 1978.године.На слици сам и ја Савко Пећић, тадашњи предсједник Савеза горана Дервента. Да ли се сада ови млади лепршави акцијаши могу између себе препознати.)
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Нема коментара:
Постави коментар