Овог
јутра пахуље милују
oвог јутра паперјасте пахуље милују
нам лица још увијек снена
и неослобођена од ноћних слика
оптерећени необјашњивим страхом
крочимо несигурним кораком у дан
као да нам је посљедњи
непримјећујемо глагољивост врабаца
и лагано лелујање баштенске врбе
дан нас жељно ишчекује
а ми смо тако глуви и слијепи
и неповјерљиви
забравили се у тијела као у тврђаве
изградили бедеме и вегетирамо
у заблуди да се све против нас уротило
и посљедње поскупљење кафе и уља
немири у Сомалији
пад њујоршке берзе иако не посједујемо
ни слику од акције
колико глупости се у нама накупило
и колико још треба да се накупи
да би схватили
да је живот ту око нас у ситницама
у тим влажним пахуљама
које су управо с допуштењем Господа
на нас чекале
да нам „добро дан“ пожеле
и наша лица озаре осмијехом
(28. 10. 2012.)
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар