Zvezdan
Sekulic "Владари Дачке Србије се помињу у
Љетопису попа Дукљанина као Сенубалд и његова три сина Брус, Тотило и Остроило,
који даље говори о њиховим освајањима...
"...podigao se neki narod sa Sjevera koji se nazivaše Goti*, narod divlji i neukrotiv, kojem su poglavari bila tri brata, sinovi kralja Senubalda, čija su imena ova: prvi Brus, drugi Totila, treći pak Ostroilo..."
*Средњовијековни писци често Словене зову Готима.
На Дукљанина се дјелимично ослања и Мавро Орбини у Краљевству Словена (1601): II Regno di Sueulado s'esten deua da Valdeuino a Pelonia, o Pelouiata; & dal mare fm'a Settentrione.
Код Орбинија има доста о њима, нажалост половина књига није преведена на српски.
Дубровчанин Giacomo di Pietro Lucari (Јаков Петар Лукарић) у Copioso Ristretto degli Annali di Rausa (1605) говори о првим о првим владарима који потичу од Свевлада.
О њима пише и Андрија Качић-Миошић (дубровачки књижевник и монах у фрањевачком манастиру) у 18. вијеку:
"Na 526. Kraljeva je ovo vrime u Dalmaciji i rvatskoj zemlji Selimir, Svevlada kralja sin. Na 541. Dođe (kako niki oće) u ovo vrime kralj slovinski Ostroilo u Dalmaciju, ter istiravši stare Slovince iz Država slovinski, svoje iznova naseli. Na 548. Diže Ostrivoj vojsku i osvoji sve do Dračeva. Na 549. Osvojiše Slovinci s Ostroilom mnoga mista i porobiše Drinopolje. Na 550. Bi za kralja u Dalmaciji Svevlad, sin Ostroilov, koji diže vojsku na Grke, razbi je i porobi kruto. Na 552. Kralj Svevlad osvoji Macedoniju i Iliriju, ter se ove države tada slovinske prozvaše."
("Razgovor ugodni naroda slovinskoga")
У књизи Кратка повјесница Срба од постања Српства до данас“, објављена 1894., Сима Лукин Лазић:
"Чим пропадоше Готи и Хуни, појави се међу јужним Србима велик човјек по имену Свевлад. Он дође из Велике Србије и вјешто употреби слабост Византије и Рима, па основа нову српску државу, која се простирала преко планине Балкана од Риле до старе Планине, па преко сјеверне Маћедоније, Старе Србије и Арбаније дуж Јадранског Мора чак у Истрију до Трста. Свевлад I. умрије око год. 530., а наследи га најстарији син Борис, Борило, Борко или Боривој Свевладовић. Боривој увећа српску државу од Јадранског Мора до ушћа Саве у Дунав. Њега насљеди најмлађи му брат Остројило или Стројило I..."
Милош С. Милојевић
ИСТОРИЈА СРБА
СРПСКИХ - ЈУГОСЛОВЕНСКИХ - ЗЕМАЉА
У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ:
"Свевлад, Самовлад, или Само, Самко 1. од 492-530 год.
Свевлад, или Само, Самовлад, као што су га писали, одпочео је тако рећи дејствително владати (од кад се зна) око 492 год. по Христу у овим српским земљама. Од тог доба знају зањ паметаристе које веле: да је се он појавио у време Папе Гелалие (постао Папа 491 а умро 496) и Императора Анаста (владао од 491-518 год.). Како је, од кад је баш управо почео владати овај наш први владаоц Свевлад засад се још ништа поуздано не зна, само се зна: да је око 530 год. умро, оставивши после себе 3 сина: Бориса или Бруса најстаријег, Татилу, или као што га неправилно пишу Тотилу средњег, и најмлађега Стројила, или Остројила. Тако је дакле Свевлад владао пуних 38, од када се зна, а колико је пре овога владао не зна се. А владао је од дан: Старе Планине до Рила па до Јадранског мора, и од ниже Авлоне па до испод Трста.
Цар Свевлад, или Самовлад 2. син Стројимиров, Самовладовић 3. (5) (552-564)
И владао је српском царевеним пуних 12 год: т ј: до 564 год: Свевлад други одма обрне своју војску те прође кроз сву земљу своју од ниже Војуње па све скоро до Беча, и од Јадранског мора па до Искра у ''турској'' Србији. Он је немилостиво у том свом путу, гонио и угњетавао Христијане, негледајући и на рођену браћу своју. У то време Солињани, са својих морских острва и заклона, пошљу просбе у Цариград, да их овај заштити; но на срећу њихову, а несрећу срп: народа Самовлад, или Само умре, као што смо рекли 564. год: а на његово место ступи син му цар Селимир..."
Даље Милојевић говори о Свевладовим потомцима, па о Дрвановићима итд.
Jože Rus, Kralji dinastije Svevladičev — najstarejši skupni vladarji Hrvatov in Srbov 454-614; str. 207, Univerzitetna tiskarna J. Blasnika nasi, Ljubljana 1931.
Страни аутори који о томе пишу:
Daniele Farlati, Illyricum sacrum, штампан од 1751. до 1819, у више томова.
Caroli Du Fresne Domini Du Cange- ILLYRICUM VETUS & NOVUM, Haeredum Royerianorum, Posonii 1746.
Gianantonio Bomman: STORIA CIVILLE ED ECCLESIASTICA DELLA DALMAZIA, CROAZIA E BOSNA, Antonio Locatelli, Venezia 1775.
E. Pricot De Sainte-Marie: LES SLAVES MERDIONAUX, Armand Lechevalier, Paris 1874.
Деретић је објавио једну књижицу под називом "Западна Србија", гдје укратко наводи изворе за ове владаре и цитира пар њих.
Наводно се гробови ових владара налазе у Скадру, један дио и у некадашњој Зети.
"...podigao se neki narod sa Sjevera koji se nazivaše Goti*, narod divlji i neukrotiv, kojem su poglavari bila tri brata, sinovi kralja Senubalda, čija su imena ova: prvi Brus, drugi Totila, treći pak Ostroilo..."
*Средњовијековни писци често Словене зову Готима.
На Дукљанина се дјелимично ослања и Мавро Орбини у Краљевству Словена (1601): II Regno di Sueulado s'esten deua da Valdeuino a Pelonia, o Pelouiata; & dal mare fm'a Settentrione.
Код Орбинија има доста о њима, нажалост половина књига није преведена на српски.
Дубровчанин Giacomo di Pietro Lucari (Јаков Петар Лукарић) у Copioso Ristretto degli Annali di Rausa (1605) говори о првим о првим владарима који потичу од Свевлада.
О њима пише и Андрија Качић-Миошић (дубровачки књижевник и монах у фрањевачком манастиру) у 18. вијеку:
"Na 526. Kraljeva je ovo vrime u Dalmaciji i rvatskoj zemlji Selimir, Svevlada kralja sin. Na 541. Dođe (kako niki oće) u ovo vrime kralj slovinski Ostroilo u Dalmaciju, ter istiravši stare Slovince iz Država slovinski, svoje iznova naseli. Na 548. Diže Ostrivoj vojsku i osvoji sve do Dračeva. Na 549. Osvojiše Slovinci s Ostroilom mnoga mista i porobiše Drinopolje. Na 550. Bi za kralja u Dalmaciji Svevlad, sin Ostroilov, koji diže vojsku na Grke, razbi je i porobi kruto. Na 552. Kralj Svevlad osvoji Macedoniju i Iliriju, ter se ove države tada slovinske prozvaše."
("Razgovor ugodni naroda slovinskoga")
У књизи Кратка повјесница Срба од постања Српства до данас“, објављена 1894., Сима Лукин Лазић:
"Чим пропадоше Готи и Хуни, појави се међу јужним Србима велик човјек по имену Свевлад. Он дође из Велике Србије и вјешто употреби слабост Византије и Рима, па основа нову српску државу, која се простирала преко планине Балкана од Риле до старе Планине, па преко сјеверне Маћедоније, Старе Србије и Арбаније дуж Јадранског Мора чак у Истрију до Трста. Свевлад I. умрије око год. 530., а наследи га најстарији син Борис, Борило, Борко или Боривој Свевладовић. Боривој увећа српску државу од Јадранског Мора до ушћа Саве у Дунав. Њега насљеди најмлађи му брат Остројило или Стројило I..."
Милош С. Милојевић
ИСТОРИЈА СРБА
СРПСКИХ - ЈУГОСЛОВЕНСКИХ - ЗЕМАЉА
У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ:
"Свевлад, Самовлад, или Само, Самко 1. од 492-530 год.
Свевлад, или Само, Самовлад, као што су га писали, одпочео је тако рећи дејствително владати (од кад се зна) око 492 год. по Христу у овим српским земљама. Од тог доба знају зањ паметаристе које веле: да је се он појавио у време Папе Гелалие (постао Папа 491 а умро 496) и Императора Анаста (владао од 491-518 год.). Како је, од кад је баш управо почео владати овај наш први владаоц Свевлад засад се још ништа поуздано не зна, само се зна: да је око 530 год. умро, оставивши после себе 3 сина: Бориса или Бруса најстаријег, Татилу, или као што га неправилно пишу Тотилу средњег, и најмлађега Стројила, или Остројила. Тако је дакле Свевлад владао пуних 38, од када се зна, а колико је пре овога владао не зна се. А владао је од дан: Старе Планине до Рила па до Јадранског мора, и од ниже Авлоне па до испод Трста.
Цар Свевлад, или Самовлад 2. син Стројимиров, Самовладовић 3. (5) (552-564)
И владао је српском царевеним пуних 12 год: т ј: до 564 год: Свевлад други одма обрне своју војску те прође кроз сву земљу своју од ниже Војуње па све скоро до Беча, и од Јадранског мора па до Искра у ''турској'' Србији. Он је немилостиво у том свом путу, гонио и угњетавао Христијане, негледајући и на рођену браћу своју. У то време Солињани, са својих морских острва и заклона, пошљу просбе у Цариград, да их овај заштити; но на срећу њихову, а несрећу срп: народа Самовлад, или Само умре, као што смо рекли 564. год: а на његово место ступи син му цар Селимир..."
Даље Милојевић говори о Свевладовим потомцима, па о Дрвановићима итд.
Jože Rus, Kralji dinastije Svevladičev — najstarejši skupni vladarji Hrvatov in Srbov 454-614; str. 207, Univerzitetna tiskarna J. Blasnika nasi, Ljubljana 1931.
Страни аутори који о томе пишу:
Daniele Farlati, Illyricum sacrum, штампан од 1751. до 1819, у више томова.
Caroli Du Fresne Domini Du Cange- ILLYRICUM VETUS & NOVUM, Haeredum Royerianorum, Posonii 1746.
Gianantonio Bomman: STORIA CIVILLE ED ECCLESIASTICA DELLA DALMAZIA, CROAZIA E BOSNA, Antonio Locatelli, Venezia 1775.
E. Pricot De Sainte-Marie: LES SLAVES MERDIONAUX, Armand Lechevalier, Paris 1874.
Деретић је објавио једну књижицу под називом "Западна Србија", гдје укратко наводи изворе за ове владаре и цитира пар њих.
Наводно се гробови ових владара налазе у Скадру, један дио и у некадашњој Зети.
Преузето са ФБ у цијелости с коментаром Звездан Секулић !
Нема коментара:
Постави коментар