ако ми снове покраду
чему да се надам
у утроби сјевера
цесте су пусте небо тамно
облаци се гомилају
и трају тешке кише
Мирослав Б. Душанић
Колико дуго још...
облаци се гомилају
и трају тешке кише
Мирослав Б. Душанић
Колико дуго још...
лажемо се
с првим знацима прољећадо позних јесенских киша
из дана у дан
уграђени у те кружне токове
животаримо као по навици
колико дуго још...
погледај
стојимо на истом уличном углу
у хладном пљуску
безазлено
нудимо нашу мрачну душу
као домаћице салату укусну
Мирослав Б. Душанић
Брате Мирославе, након 3 године скоро од објаве ових тако надахнутих стихова види се ко зна да чита све.
ОдговориИзбришиПоезија је чудо које извире из човјечијег ума вођено Божијом провидношћу !
Имате дивну сарадњу са уметницима и песницима. Пожелим да се повремено појавим као писац есеја или песама у Вашем блогу. Обавестите ме о начину слања радова ВАМА. Мој mail d.djordjevic.018@gmail.com!!!
ОдговориИзбриши