Храст успомена
Стољетни храст у Пећића Крушчику је посјечен. Овај храст лужњак, који је био и опстајао на ивици шуме све до љетос је уљепшавао читаву околину. Памтиле су га и памте многе генерације Пећића, Душанића, Бећаревића, Милошевића и Петрића. У баруштини воде и зукве до првих суша је био усамљен, а онда када би засушило испод његове широке и лепезасте крошње окупљали су се чобани и стока да предахну у хладовини, а кад киша удари да се заштите од влаге. Крошња је уљепшавала читаву околину, а очима, још из далека није измицао погледу.
Сасвим случајно у седмом мјесецу ове године ова фотографија је
забиљежила старину а само након тридесетак дана нестаће ова природна љепота.
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Не смијем ни да приупитам коме засмета и ко руке и душу огријеши...
ОдговориИзбришиМиољка Мићина посијече роде, али јој није била нужда.Боље је било да су и даље овце ладовале испод храста.Али јој не треба замјерити, јер она не познаје вриједност природног насљеђа и добра,које треба оставити за друге долазеће генерације. Да је жива Василија Кукина, она то сигурно не би дала да се уради.
ОдговориИзбришиЗначи роде, посијече га "наше" Незнање...
ОдговориИзбришиТако је роде !
ОдговориИзбришиИпак, њено незнање није ништа у односу на незнање код многих наших властодржаца,који управљају државом, то јест нама и сијеку много вреднија стабла ''живота'' на којима почивамо.Са њих ми падамо као мајмуни са суве гране и нестајемо у бездану провалија великих из којих је тешко се извући. Поздрав роде мој из земље залуталог стада,које још није нашло пут. Колико је само актуелан Домановић, а не смијем извлачити закључке од Нушићевих писанија!
Смак свијета долази,а на Ртњу је спасење,празновјерних душа,јер је Глишићева лептирица оживјела зато што су мјештани срушили темеље млина одакле је вампиризам оживио.
Лијепо речено!
ОдговориИзбришиЗнаш роде, српски вампиризам је логичан слијед догађаја, те му дође некако као "мачији кашаљ", прије тога су политиком и културом харали (а још и данас се огласе) страшни горски вукови и длакави дивојарци с прангијама и гуслама, и кад они "затеслаче" тешко мајци...