кратка прича

Савко Пећић Песа

СТАРАЦ И ДРВО

Старац  је посјекао дрво, а онда дуго гледао годо-

ве, као  да  је нештo  страшно урезивао  у  своје  старачке

боре. Сјео је на пањ, а из очију су капале сузе.

Случајни пролазник угледа старца како плаче, за-

стаде  и  упита: „Старче,  зашто  плачеш,  ако  је  дрво  те-

шко, могу ли ти помоћи?“

Старац се усправи, одахну и погледа човјека: „Да,

да, дрво је  тешко,  али  није  у  томе  проблем  непознати

човјече.“

Пролазник  се  окрену  и  око  себе  не  примјети  ни-

шта, осим посјечена дрвета и старца који плаче.

„Па каква те голема несрећа снашла?“

„Ех, мој  синко,  од  радости  плачем,  јер  познајем

ово стабло кад  је било само  једна мала гранчица, а ево

сада много дрва ће ме огријати.“

„Кад си у радости, не треба да плачеш!“

„Лако  је  то рећи,  али  туга  голема обузела ме  око

срца, јер више никада нећу дочекати да нарасте оволико

дрво“, рече старац и заби сјекиру у пањ.

Шума као да се занијела од силине ударца сјеки-

ре, а шкргут старчевих зуба далеко се разлијегао доли-

ном.

--------

Моја кратка прича објављена 
у књизи ''Најкраће приче 2011'', 
издање АЛМА Београд.