ЂЕРДАНСКА НИСКА ОД ЗНАЊА И ИМАЊА
Шарени ђердан у ниски од знања и имања је књига Милана Гаврића која нам открива многе занимљивости из прошлости осињског краја. Милан Гаврић је, прије свега учитељ, педагог, човјек који је читав свој радни вијек провео у свом родном крају.То му је погодовало да упозна људе осињског краја међу којима су најчешће, мјештани, ближа и даља родбина, пријатељи с којима је живио. Поред свега учио је у школи њихову дјецу, био поштован од њих и тако стицао свој углед у свом завичају.
Боравак у крају гдје је рођен, на Милана је оставио дубоке трагове, јер је увијек желио да своје знање стечено кроз школовање, праксу и живот, помогне својим људима на селу, а уједно да васпитава и образује њихову дјецу. Многи су домаћини постали добри пољопривредници, а њихова дјеца које је Милан учио, завршила су велике школе.То је памтио, понешто записивао и фотографијом биљежио.
Сваки догађај и успјех акције на селу, Милану је увијек био нови подстрек за још веће ангажовање у раду, те тако постаје прави хроничар времена у којем живи.
Добро је што је Милан одлучио да неке ствари сачува, остави и напише, запише за будуће генерације. Његово писање књиге Осиња ''Знање имање'' је само мали дио онога што он има и што је забиљежио !
Њему је задовољтво писати о свом родном крају, то је животна прича на путу развоја Осиње.
Знати, па имати, постаје мото живота овдашњих људи. За њих је то стварна и недовршена прича која се увијек изнова рађа и наставља.
Знање које су преносили учени људи, у првом реду учитељи, па касније пољопривредни стручњаци ће препородити крај у коме Милан живи.
Долази до општег напретка у свим сферама живота. Људи постају имућнији и задовољнији. Баве се модерном пољопривредном производњом, успут не заборављају спорт, културу, опште образовање, али и подизање свијести да на селу нема живота, без путева, без инфрструктуре, па се јавља силна жеља свих грађана за личним улагањима у развој села.
Памти Милан вријеме лампе на гас и фењера, а и прве електричне свјетиљке која долази . Акција за акцијом и у њој је увијек , ако не први, онда међу првима писац и записивач, хроничар времена Милан Гаврић. Он то ревносно прати, записује и оставља у сјећање будућим генерацијама. Ако буду хтјели да примјером сами себе обогате садржајима и раде за напредак свог краја, онако снажно и с вољом као што су то чинили њихови очеви и дједови.
''Од Другог свјетског рата до 1990. године - до првих вишестраначких избора, на овом подручју дјелује веома бројна и добро организована мјесна организација Савеза комуниста. У сваком селу дјелује основна организација, а сви чланови основних организација чине Мјесну конференцију СК-a Осиња. Припадници ове политичке организације, израсли из народа, рјешавају основна животна питања истог народа, носе највећи терет и одговорност у креирању развојне политике подручја. ''
Круна свих догађања по коме ова књига и носи назив је једна ТВ емисија под називом ''Знање имање'', гдје је један од учесника био и Милан. Да би све било аутетнтично и вјеродостојно он наводи своје цитате и учешће у свему томе.
На први поглед читаоцу се чини да је то његова лична промоција, али снага његове ријечи тако објективно и сликовито описује вријеме и догађаје, свједочанства књиге "Знање имање".
Ево како Милан описује тај тренутак: ‘’Десет минута прије 20 часова техника укључена , провјера веза са студиом ТВ Сарајево, договор када се укључује Осиња, чекамо сигнал из студија. Уредник даје знак да почиње директно укључење, најављује предсједника Савјета Милана Гаврића.’’
Гаврић у овом рукопису пише о свему што се дешава у завичају, као што је: географски положај његовог краја – Осиње, прошлост и окупацијa, развој села, акције градње и изградње. Посебан је осверт са садржајем припрема и одржавања ТВ емисије за село и о селу ''Знање - имање''. На крају није заборавио да опише пољопривредне и кумуналне активности, те културу и спорт.
Код њега су примарне забиљешке и свједочења кроз ријеч, фотографију, документ о Осињи и селима које он добро познаје. Умјетничко естетски елементи су мање важни и присутни. Личности и ликови су наизмјенични и једнако важни. Документарност записа има своју општу вриједност над осталим прозним елементима стваралаштва. Њега чак и не интресују ти елементи, он жели по сваку цијену да остави књигу као документ, који ће трајати и свједочити о једном или више догађаја који су се дешавали и чији је он био свједок и важан учесник.
Он то и сам каже у свом уводном дијелу: ‘’Искрена намјера, да ова књига „Осиња знање- имање“ буде наставак монографије „Осиња“ издате поводом емисије „Знање- имање“, марта 1982. године.’’
Цјелокупан рукопис је илустрован са доста добрих фотографија, које су распоређене на мјестима које свједоче о документарности и истинитости догађаја неведеног у записима и описима мјеста и догађаја.
На крају, препорука је да се ова књига као ''монографски запис'' и вриједан документ о Осињи објави. Она ће многим генерацијама бити и остати документ за сјећање, како се некада живјело и радило.
Кроз читање овог монографског записа оживљавају се многе личности из прошлости Осиње, које су нешто значиле и урадиле за овај крај. То ће служити будућим генерацијама као примјер како се може знати и имати, ако се само хоће и жели.
Дервента,
o Видовдану 2012.године.
Шарени ђердан у ниски од знања и имања је књига Милана Гаврића која нам открива многе занимљивости из прошлости осињског краја. Милан Гаврић је, прије свега учитељ, педагог, човјек који је читав свој радни вијек провео у свом родном крају.То му је погодовало да упозна људе осињског краја међу којима су најчешће, мјештани, ближа и даља родбина, пријатељи с којима је живио. Поред свега учио је у школи њихову дјецу, био поштован од њих и тако стицао свој углед у свом завичају.
Боравак у крају гдје је рођен, на Милана је оставио дубоке трагове, јер је увијек желио да своје знање стечено кроз школовање, праксу и живот, помогне својим људима на селу, а уједно да васпитава и образује њихову дјецу. Многи су домаћини постали добри пољопривредници, а њихова дјеца које је Милан учио, завршила су велике школе.То је памтио, понешто записивао и фотографијом биљежио.
Сваки догађај и успјех акције на селу, Милану је увијек био нови подстрек за још веће ангажовање у раду, те тако постаје прави хроничар времена у којем живи.
Добро је што је Милан одлучио да неке ствари сачува, остави и напише, запише за будуће генерације. Његово писање књиге Осиња ''Знање имање'' је само мали дио онога што он има и што је забиљежио !
Њему је задовољтво писати о свом родном крају, то је животна прича на путу развоја Осиње.
Знати, па имати, постаје мото живота овдашњих људи. За њих је то стварна и недовршена прича која се увијек изнова рађа и наставља.
Знање које су преносили учени људи, у првом реду учитељи, па касније пољопривредни стручњаци ће препородити крај у коме Милан живи.
Долази до општег напретка у свим сферама живота. Људи постају имућнији и задовољнији. Баве се модерном пољопривредном производњом, успут не заборављају спорт, културу, опште образовање, али и подизање свијести да на селу нема живота, без путева, без инфрструктуре, па се јавља силна жеља свих грађана за личним улагањима у развој села.
Памти Милан вријеме лампе на гас и фењера, а и прве електричне свјетиљке која долази . Акција за акцијом и у њој је увијек , ако не први, онда међу првима писац и записивач, хроничар времена Милан Гаврић. Он то ревносно прати, записује и оставља у сјећање будућим генерацијама. Ако буду хтјели да примјером сами себе обогате садржајима и раде за напредак свог краја, онако снажно и с вољом као што су то чинили њихови очеви и дједови.
''Од Другог свјетског рата до 1990. године - до првих вишестраначких избора, на овом подручју дјелује веома бројна и добро организована мјесна организација Савеза комуниста. У сваком селу дјелује основна организација, а сви чланови основних организација чине Мјесну конференцију СК-a Осиња. Припадници ове политичке организације, израсли из народа, рјешавају основна животна питања истог народа, носе највећи терет и одговорност у креирању развојне политике подручја. ''
Круна свих догађања по коме ова књига и носи назив је једна ТВ емисија под називом ''Знање имање'', гдје је један од учесника био и Милан. Да би све било аутетнтично и вјеродостојно он наводи своје цитате и учешће у свему томе.
На први поглед читаоцу се чини да је то његова лична промоција, али снага његове ријечи тако објективно и сликовито описује вријеме и догађаје, свједочанства књиге "Знање имање".
Ево како Милан описује тај тренутак: ‘’Десет минута прије 20 часова техника укључена , провјера веза са студиом ТВ Сарајево, договор када се укључује Осиња, чекамо сигнал из студија. Уредник даје знак да почиње директно укључење, најављује предсједника Савјета Милана Гаврића.’’
Гаврић у овом рукопису пише о свему што се дешава у завичају, као што је: географски положај његовог краја – Осиње, прошлост и окупацијa, развој села, акције градње и изградње. Посебан је осверт са садржајем припрема и одржавања ТВ емисије за село и о селу ''Знање - имање''. На крају није заборавио да опише пољопривредне и кумуналне активности, те културу и спорт.
Код њега су примарне забиљешке и свједочења кроз ријеч, фотографију, документ о Осињи и селима које он добро познаје. Умјетничко естетски елементи су мање важни и присутни. Личности и ликови су наизмјенични и једнако важни. Документарност записа има своју општу вриједност над осталим прозним елементима стваралаштва. Њега чак и не интресују ти елементи, он жели по сваку цијену да остави књигу као документ, који ће трајати и свједочити о једном или више догађаја који су се дешавали и чији је он био свједок и важан учесник.
Он то и сам каже у свом уводном дијелу: ‘’Искрена намјера, да ова књига „Осиња знање- имање“ буде наставак монографије „Осиња“ издате поводом емисије „Знање- имање“, марта 1982. године.’’
Цјелокупан рукопис је илустрован са доста добрих фотографија, које су распоређене на мјестима које свједоче о документарности и истинитости догађаја неведеног у записима и описима мјеста и догађаја.
На крају, препорука је да се ова књига као ''монографски запис'' и вриједан документ о Осињи објави. Она ће многим генерацијама бити и остати документ за сјећање, како се некада живјело и радило.
Кроз читање овог монографског записа оживљавају се многе личности из прошлости Осиње, које су нешто значиле и урадиле за овај крај. То ће служити будућим генерацијама као примјер како се може знати и имати, ако се само хоће и жели.
Дервента,
o Видовдану 2012.године.
Савко Пећић Песa
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши