Одзвања пјесма у тихој ноћи
и руши сне, кулу од карата.
Чекам, а не знам да ли ћеш доћи,
зато остављам одшкринута врата.
Шапућем тише процвалом цвијећу
што нам мирисе несебично даје,
сузом те више, знај, звати нећу,
крити од других своје осјећаје.
Тако бих радо у твоме крилу
чекала зору под небеским сводом,
миловала косу к'о меку свилу,
појила љубављу к'о хладном водом.
Још слушам пјесму у топлој ноћи.
Сан се прикрада, за душу хвата.
Да ли ћеш ноћас ил' сутра доћи
отворит' моја одшкринута врата.
Fotografijа : © by Savko PEĆIĆ PESA
Као и увијек, испуњаваш обећано...
ОдговориИзбриши