мој
ноктурно
док се
небо умива
лагано
клизи мелодија сна
низ
водене површине
на сивом
јахачу
вјетар
доноси јесен
кроз шуму дише самоћа
на путу
низ драперију лишћа
језиво улази туга
стабла без
покривача
као протуве стоје
у вјеверишта сањара
увлачи се тишина
магла пред очима
тамом затвара врата
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESА
Два ноктурна
Мирослав Б. Душанић
1.
Кућа –
Нико да отвори врата
Јер ја нисам ту
Јесен је у птичијем гнијезду
И самоћа свуда поред
Пута
А пут је дуг
2.
Кревет –
Сакупљам посљедње лишће
Тражим оно чега нема
Тама капље
Здесна и лијева
Гнијезди тугу у мене
А све остало је случајност
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар