јеси а ниси
ако те жудња одведе од куће
кад самујеш негдје тамо далеко
на оштром камењу голим табанима
заиграј коло крв да пробије
видјећеш на прагу свој пралик
и први дан свог живота
гдје си ваздух удахнуо
и претке што по небу лете
а ракија патока потком тече
немој да патиш
обуци небо испод свода
загрли шуму изнад извора
житом прегради ријеку
с брда крени у долину
сјећањем забиљежи све
нека остане у твом погледу
јер само си ту оно што јеси
гдје год одеш нико и ништа ниси
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Lepa refleksivna pesma, misaonost koja upućuje na sopstvena preispitivanja. Jako mi se dopada jednostavnost izraza te misaonosti i osećanje koje izaziva: prelepa je!
ОдговориИзбриши