сестри

 

сестри

и кад станеш сестро

на тврди камен

осјећаш ли

како мекано клизи

живот твој и мој

рођен испод неба

на тврдој земљи

били смо мајци

на шакама прекобројни

у марамици дарови

жуљевити и тврди дланови

цвијећем омеђени

у сутону на њивама мирисом

обиљежени

ливадом просци просили

свици се дозивали

хеј

трагови наши

из рода нашег и порода

у род твој отишли су

новим животом за трајање 

да кроз нови плод и одрод

јутарњу радост дозиваш

росним капима воде

на јутру

брата близанца умиваш

Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA