''Стари Славени су обиљежавали своја насеља посебно видним биљезима, углавном моћним стаблима дуговјечних дрвећа као што је храст, орах, липа, буква, дуд и друга, а најчешће липа и храст. Овако моћна стабла су завјетно чувана и штитила цијело насеље и заједницу од злих сила, болести и других недаћа. Често је постојао главни запис који се налазио најчешће у средини насеља као споменар а простор око њега се називао молитвиште или порта а дрво је представљало духовно колективно биће цијеле заједнице.''
Многе липе уз насеља и поред кућа, цркви и на гробљима постоје и сада у селима дервентске општине и на ширем простору сусједних општина. Исто тако сачувани су многи храстови, стари више стотина година. Најчешће се налазе поред путева или негдје у страни на међиштима, гдје су некад били пјешачки путеви, прелишта и зборишта и слично,а народ их назива ''храстови крајпуташи''. Познат је храст у Лугу, храстови у Дријену, цер у Појезни и донедавно огромно липиште поред Појежанске цркве, које је посјечено. У Црнчи на гробљу и сад постоји огромна липа, као и у Осињи поред цркве. Ова стабла су веома стара.
Позната молитвишта некад су била у Појезни на Просијеку и у заселку Жунићима. У Доњим Церанима у Тепића Грабику и на Церовима. У Осојцима се доскора одржавао обичај молитвославља о духовима на њивама и оближњој шуми. Код католика су молитвишта обиљежена капелицама, а често поред капелица су старе липе или храстови.
Испод ових огромних дрвећа недјељем и око светковина одржавале су се сеоске игранке и прела, па је терен био чист. Од кад је нестало игранки и прела, зборишта и прелишта су запуштена и обрасла остругама и трњем.
Тако су се многи обичаји паганских Славена дубоко укоријенили у хришћанском народу, нарочито православном и задржали се до данас, као саставни дио живота и обичаја.
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA
Нема коментара:
Постави коментар