АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ ДОЊИ ДЕТЛАК
У Доњем Детлаку, Непокретно културно добро од великог значаја . Археолози из Републичког Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа истраживали Амбарине и Пећину. Утврђене мјере заштите комплекса. Расписан конкурс за уређење и заштиту локалитета Амбарине.
Ускоро би се могло очекивати коначно уређење Амбарина у Доњем Детлаку, јер су Министарство просвјете и културе Републике Српске и Републички завод за заштиту културно – историјског и природног насљеђа, расписали конкурс за израду: Пројектног задатка и идејног рјешења уређења дијела, Културно-историјског комплекса Детлак – Локалитет 1 - Амбарине, у циљу обезбјеђивања адекватне заштите и презентације комплекса. Овај конкурс је отворен до краја новембра ове године.
Током 2009. године, Републички Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа извршио археолошка истраживања Амбарина и Пећине у Доњем Детлаку. На основу ових истрживања и предходних истраживања која су урађена 1892. године, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, у циљу обезбјеђивања адекватне заштите и презентације, урадио је Елаборат за проглашење Културно-историјског комплекса Детлак и са приједлогом Одлуке о утврђивању непокретног културног добра од великог значаја – Културно-историјског комплекса Детлак, и приједлог Одлуке за стављање под заштиту непокретног културног добра од великог значаја и упутио га у процедуру у складу са Законом.
Читав комплекс је подијељен у прву и другу зону за које је предвиђен режим мјера заштите за чување, одржавање и коришћење добра и његове околине. Према подацима и материјалним пронађеним доказима, сматра се да су православно гробље и црква стари више од 300 година, јер је према опису Косте Хермана из 1892. године, у Детлаку евидентирано, да је у то доба ту била православна црква и православно гробље, старо око 200 година.
Амбарине су смјештене југозападно од цркве на удаљености од око стотињак метара. Према евиденцији из 1892. године, установљене су 23 јаме у облику амфора (односно ћупова), чија се дубина креће од 1,3 до 2 метра, а ширина 1 до 1,5 метара у средини, односно 0,5 метара на отвору. Ћупови су усјечени у суви и меки морски терцијарни пјешчењак. Том приликом очишћено је и потпуно претражено 15 амбарина, док је осам остало затрпано и неистражено. Истраживања су показала да су се у ћуповима налазили земља и кости животиња, углавном глодара, као и многобројни фосили разних врста пекта (љуштура) и ецхинус (риба).
Екипа археолога са руководиоцем тима професором археологије, Љубицом Срдић извршила је откривање слоја земље и растиња на локлаитету Амбарине у 2009. години и евидентирана су 23. амбара.
Објекат црква се налази на Привременој листи националних споменика БиХ, и има историјски значај, због претпоставке о могућем постојању манастира и представља локалитет од интереса за археолошка истраживања.
На локлаитету Пећине (ћелије - келије – испоснице), истраживачи су установили остатке палеолитских кременица, фрагменте керамике, животињске кости и металне ексере, као и остатке једног дрвеног стуба у откопавању.
Значајни материјални доказ о старинама у Доњем Детлаку предстваља, надгробни споменик (стећак) у облику стеле, кој се налази у југозападном дијелу гробља. Накривљен је, обрастао маховином и лишајем. Украшен је урезаним Андрејиним крстом са једне стране, док се са друге стране јавља исти крст пластично приказан. Овај надгробни споменик археолози су оквирно датовали да су из 14. или 15. вијека.
Fotografije i tekst: © by Savko PEĆIĆ PESA 
Нема коментара:
Постави коментар